Просветни гласник

ШКОЛСТВО НА ПРЕЛОМУ Још одмах после прошлог светског рата отпочела је кампања за реформу нашега школства. Водећи стручни часописи нису готово издавали број, а да не буде прилога који би подвргавао критици застарели школски систем. И у току свих година до пред овај рат, кад слабије кад јаче, долазио је до изражаја тај критички став према нашим школским системима, а њега је увек пратило залагање за реформе у крилу школства. Та критика, која је налазила места чак и у дневним листовима, протезала се од тежњи за малим методским преправкама, преко ревизије наставних програма, па до настојања да се цео васпитно-школски живот темељито измени. И не може се рећи да је сав тај посао био ношен пустом тежњом за новачењем, нити да иза тих племенитих настојања стоји само жеља да се подражава оно што се у крилу школства збивало у то време у Европи. Иако се добар део тих настојања и сведе на ту компоненту, ипак то не би био никакав грех. Ми смо укључени у европски културни појас, и откако српски народ живи на овој груди, он је увек био захватан струјама које су прожимале Европу, па је тако било и у недавној прошлости, а тако ће бити и у будуће. Друго је питање: да ли смо били кадри да изведемо потребну асимилацију и одабирање сходно нашо.ј народној стварности. За нас је данас важније да уочимо и подвучемо једну заједничку црту која је прожимала како критику нашега школства тако и предлоге за његову реформу. Та се црта огледа у основном духовном ставу који је индивидуалистички и субјективистички. Наиме, лако се може, и при летимичном прегледању шта је о школству писано за минулих двадесет година код нас, —- лако се може запазити. да критичар у дну своје душе криви отсуство добре воље и да реформатор апелује на добру вољу. У суштини, дакле, појединац и његово расположење били су у средишту пажње, па било да је била реч о ученику или наставнику, о администрацији или режиму. Кад би наставник ..., кад би ученик ... то је значило: кад би школа; кад би тај функционер у министарству..., кад би тај шеф партије.. ., то је значило кад би држава и политика. — Уосталом тај индивидуалистички и субјективистички став тако је чест и

Др. Свет. Ранчић