Просветни гласник

Циљ уметности, према Аристотелу, био би у томе да учини живљим наша осећања, да их поеећа до самог одушевљења (ентузијазма). Принцип уметности је: прочистити страсти (Аристотелова катарса) кроз позориште и музику. Платон је био против овог принципа и зато је осудио трагедију и епопеју. Аристотел, који је схватао уметност као чистилиште страсти, усваја и трагедију и епопеју. Срж трагедије је, по њему, у претстављању страети. Што се тиче игре, о њој Аристотел мало говори; он се, такође, не задржава много на скулптури и сликарству о којима каже да нису у стању да претстављају карактере... АрхитекТ УРУ Ј е ова Ј естетичар сматрао, као-и већина његових савременика као корисну вештину а не уметност. Тако је, пре њега, и Сократ мислио. Упоређујући сликарство и музику, Аристотел каже: „ако смо, посматрајуКи неки портрет, били узбуђени од задовољства гледајући само форму која се указује пред нашим очима, бићемо сигурно срећни да контемплирамо и саму личност, чија нас је слика најпре очарала ... У музици имамо, напротив. директно претстављање моралних сензација". Ово је случај, на пример, са тужном хармонијом микстолидијског модуса. Оно што нарочито треба нагласити, то је да је Аристотел био први од естетичара који је поделио уметност на стваралачку и имитативну и показао вредност једне и друге. Простор нам не допушта да изнесемо детаљније друге Аристотелове естетичке идеје, његово разликовање лепо-г од доброг, његову интересантну студију о сензацијама чула, а нарочито његову теорију трагедије и катарсе у којој је Аристотел гледао главну корист трагедије, која нас кроз ту катарсу тј. чишћење од страсти чини бољим. Др. Милутин Борисављевић