Просветни гласник

тако и на пољу школства треба тражити разлог што је школска реформа зашла у ћорсокак. Индивидуалистички субјективизам унео је и у подручје школства скепсу, узвитлао рушилачку борбеност, али аморфан, ирационалан и вечито несталан није био кадар да сагледа дете у целој његовој стварности, а још мање да открије и изгради нове и сигурне облике школског живљења који би ефикасно уобличавали процес васпитања. Он је понова покренуо питање васпитања срушивши рационалистичко схватање као да су настава и васпитање идентични; али му није било дано да га реши, најмање пак да га реши на школском терену. У суштини тај је принцип учинио са васпитањем кроз школу што и са човеком: довршио процес кидања природних веза са целином егзистенције и тако осамљена оставио га у критичној ситуацији, на прелому. Иидивидуалистичко-субјективистички принцип у својој бити само је конзеквенца али и крај процеса реализације принципа рационализма. Зато крахирање онога значи дефинитивну изживелост и овог, али и најаву новог епохалног принципа, што и карактерише сваки истински прелом и у ходу историје. Разуме се, наше школство није доживело школску реформу како је напред скицирано. Индивидуални субјективизам ипак као и у свима областима живота, тако и у школству оставља свој печат. Још у уводним речима оцртана је та наша појава. Ако индивидуалистичко-субјективистичком ставу, који се запажа и код критичара нашег школства, и код пропагатора реформе као и код носилаца нашег школства као таквог, — ако томе будемо додали и чињеницу: да наш наставник све то чешће за проблем наставне методе мало или нимало не мари, да наставни поступак тако губи ознаку објективности и постаје лична ствар наставникова — онда тим додајемо само једну још црту слици која речито говори да је и наше школство увелико захваћено расточним субјективизмом. А тиме и ми бивамо стављени у критичну ситуацију, а наше школство пред прелом. То је уосталом ситуација читаве наше народне заједнице, то је карактеристична црта свеколике њене стварности. То је, затим, и чињеница али и задатак.

Др. Свет. Ранчић