Просветни гласник

Улога Коларчеве задужбине

31

вих националних идеја и идеала. Имао је за то и сретстава и могућности. То је у ствари био и смисао и сврха његова оснивања. Приликом његова отварања године 1932 сам претседник одбора Коларчеве задужбине овако је обележио задатак народног универзитета: „Н а Р°Д ни универзитет у свакој земљи има свој карактер и своју намену. Ако су друге школе, основне, гимназије и универзитети релативно једнаки и интернационални, народни су универзитети увек национални, индивидуални. За то се они и зову народним универзитетима." Код водећих личности Коларчеве задужбине постојало је тада правилно схватање правих задатака једног оваквог народног универзитета. Па ипак, за 10 година, колико већ постоји, Коларчев универзитет није у довољној мери одговорио потребама и захтевима једне изразито националне установе. И на програму предавања и при избору штампаних издања несразмерно мање заступљена су дела и градиво домаће, националне културе. Могло би се чак рећи да је Коларчев универзитет имао више интернационални и космополитски, но чисто народни карактер. Његова публика била је, сем тога, у главном ограничена на извесне кругове Београда, из којих су се обично рекрутовали посетиоци свих приредаба, предавањ'а, концерата, премијера, изложби итд. Томе треба додати још и студенте, као и омладину која је била у вези и под утицајем студената. Тако је у ствари Коларчев народни универзитет био само одблесак правога универзитета, управо његова практична и популарна сенка. Предавачи и водеће личности били су у главном исти људи и њихови једномишљеници у науци и животу. Програм и карактер предавања подешаван је према укусу предавача и према интересовању публике. И тако се отишло странпутицом. У место да народни универзитет постане висока школа српске културе и главни фактор националног васпитања, —■ он је постао недовољно успела копија једног интернационалног, популарног и практичног универзитета. Па и ту је рађено без одређеног плана и система. Више према симпатијама појединаца и прохтевима публике, него према стварним потребама једног макар и интернационалног универзитета. Нема сумње да је огромна штета, што у потпуном духовном беспућу, које је владало у нашој земљи годинама пре катастрофе, Коларчев народни универзитет није испунио свој задатак. Кроз ових 10 година, он је могао одиграти велику историску улогу, да да био у пуном смислу речи народни универзитет, да је постао жариште и стожер здравог српског национализма и да је око себе окупио широке масе српскога народа, а нарочито српске омладине, препуштене самој себи, без надзора и вођства. Из Београда, као средишта српства, преко народних универзитета, расејаних по читавој земљи, Коларчев универзитет могао је да створи снажну националну идеологију, која би омладину понела собом орканском снагом и сузбила све деструктивне, интернационалне утицаје. Васкрсавањем славне прошлости и оживљавањем народних традиција оживео би и ојачао нов национални дух у српскоме народу, и затворен би био пут у његову душу и његово срце свему, што нема чисто национални и изразито српски карак-