Просветни гласник

СПОМЕНИЦИ НАШЕ КУЛТУРЕ

Уз једну славну и тешку мсторију стекли ом-о и лепу културну прошлост. Наше место у развоју европске културе није неприметно више. Оно се и у страној науци признаје, и без наше умешности. Само ми сами не поклањамо тој културној прошлости довољно пажње, и сувише апсорбовани проблемима садашњице. Као да се садашњица да одвојити од прошлости и будућности. Каузална веза, као и нит живота, неумитна је, не прекида се никада -— до смрти. Наши културни елементи, понесени из вел-ике ■евразијске и словенске заједнице, добијају свој изграђени специфични облик тек на класичном тлу Балкана. Ту нас очеличују најотсуднија расна укрштавања, ту нас учвршћује једна старија, богатија културна база. Од тада се испреплићу у народној души две лозе које расту из преисториске дубине двају светова. Преисториски словенски и балкански елементи живе многим ивданцима наше народне уметности и фолклора до данас. Преисториски, антички, византиски споменици и налази из доба сеобе народа у нашој земљи сачињавају саставни део, компоненте, наше културе, На бази већ касне, раецвале Антике и најранијег Хришћанства формира се постепено наш нови културни живот од IX до XII века. Раскошни храмови и лалате Византије опсенише нас, скромне пастире, али дадосмо се на посао. Најстарија фаза културног развоја наше земље постаје нам познатом посредством археолошких иекопавања и налаза. Многи гробови, насеља, али и такви градови као што су Виминациум и Ниш, чекају на своје откриће. Најмање нам је откривен баш период првог српско-г стваралаштва до Немањића. Трагова има, само треба систематски истраживати. У XII—XIII веку испоставило се колико је свеж и активан био дух наших старих. Створена су монументална дела у архитектури и нарочито у сликарству. Нисмо се дали завести само на једну страну. Интересовало нас је и лице и наличје етвари. Поред Истока, прихватили смо и тековине Запада. То је у XIII веку већ очигледно. Средњевековни споменици наши нису само наши славни манастири и градови (као што су Ново Брдо или Смедерево, који спадају >међу највеће тадашње у Европи); поред једног изванредног зидног сликарства, иконописа, ту је и скромнија скулптура и кујунџилук са најразноврснијим облицима, али и вештина Просветни гласник бр. 1—2 3

Ђорђе Мано-Зиси