Просветни гласник

„Награжденија и интереса за наш овај труд ни от кога не ожидавамо (не очекујемо), но хоћемо что би интересом нашим била обшча полза то јест, кад тко каковугод от овог нашег труда ползу получит, то већ ми совершено награждени! „Ми горе јавили что наша компанија весма маленка". Зато Орфелин позива све „дражајше патриоте" на сарадњу, све оне који су способни да истински послуже своме народу. Колико је Орфелину само општа ствар лежала на срцу најбољи је доказ у томе, што он унапред одбацује из свога часописа све јавне спорове и личне увреде — „персоналне обиде". Орфелин је имао озбиљну намеру да „Магазин" издаје у повременим свескама од шест штампаних табака (деведесет и шест страна), формата мале осмине, и да од шест свезака начини један „переплет", — или „что будет тако један Том". Зато на насловној страни првог и јединог броја Орфелиновог часописа стоји: „Том перви-част перваја". Побожни Орфелин није предвидео да ће остати само на једном броју и надао се да ће га Бог помоћи, па каже: „И овај наш („Магазин") издавати се буде (докле Бог изволит) по частјам, свака част из шест листа или табаках". Сам садржај првог српског часописа распоређен је у девет одељака, као што се у разна оделења сваког магазина „собирајут из разних места земни плоди". Изобилује се у саветима, који остају добри за сва времена, па се могу и данас послушати. О деци је потребно велико старање. Њиховом васпитању треба поклонити што већу пажњу. Од занемарене деце постају младићи који нису најбољи. Пијанство и коцка били су и онда велики пороци. Осим тога одрасли и читави људи пропадали су од „пагубног опхожденија са безсрамним женама".. Што се тиче пријатеља, они нису били сигурни, као и увек: „От тебе дотле не отидут, докле кухиња твоја димитисе будет, но кад то лишет, то већ ни једнога не увидиш." У часопису има још и стихова, историског материјала, народне медицине, итд. У деветом, последњем одељку, као у сваком данашњем часопису, приказују се и оцењују нове књиге. Тиме је Орфелинов часопис испунио све услове који се и данас постављају за такву врсту публикације. Из истог деветог одељка сазнајемо да су све приказане ондашње нове српске књиге биле, у неку руку, школски уџбеници: „Новаја Сербскаја аритметика или простоје наставленије к Хесапу", „Латински буквар", „Первоје ученије за сербско јуношество", итд. Садржини Орфелиновог часописа могу се чинити многи приговори у књижевном погледу и у погледу оригиналности, али се при том увек мора имати на уму, да се права вредност налази на другој страни, у оној великој националној служби која је почела у нашем новинарском првенчету. Орфелин је почео да прикупља српски народ на сигуран начин: народним језиком и просвећивањем. Његово је гесло било „Све за мили србски род". То је, заиста, велики новинарски почетак, који је одушевљено настављен и срећно проширен и кроз цео деветнаести век.