Просветни гласник

Национална улога сриске штампе

81

духом и правим националним одушевљењем пребогат, Орфелин припрема и равни путеве којима ће после њега доћи Доситеј и Вук. Орфелин, истински претеча народних просветитеља, схватио је сав значај новинарства, а посебно и значај часописа. У томе је показао, да се изразимо његовим језиком, „свих седам степенеј мудрости". Пуно име првог српског часописа гласило је: „Славено-Сербски Магазин, то јест Собраније разних Сочиненија и преводов к ползе и увеселенију служашчих". Штампан је грађанском азбуком у Венецији, „в Типографији Славено-Греческој благочестивој Димитрија Теодосијева". Интересантно је, што је овде типографија, односно штампарија, у највећем поштовању, па се њој придаје атрибут „благочестиви", а не њеном власнику, Теодосијеву, иначе вредном и окретном Грку из Јањине. Сам наслов наговештава збирку разних оригиналних радова на корист и за забаву оних који се том збирком послуже (служашчих). Орфелинов „Магазин" је у исто време и први часопис на целом словенском Југу. Био је добар часопис, у пуном смислу речи. Имао је деведесет шест страна (шест штампаних табака), формата мале осмине. У њему је опширан предговор или „предисловије", који је заузео пун штампани табак, односно шестину књиге. То је програм часописа у просветитељским идејама осамнаестог рационалистичког века. Орфелин се служио грађанском азбуком и први је тражио употребу народног језика у српској књижевности. Уверен је, да ће тако најкорисније послужити своме народу, који је добар народ и за који верује да је „по природи најспособнејши к сваким науками". Сад је, по њему, настало време, кад се мудри и учени људи хришћански брину о својим ближњима. Књижевници су досад живели само за књижевност, а сад постају нешто ново: Они су некористољубиви патриоти „који љубет ближње и трудет се да им ползују, једни у сочиненијах, а други у преводах'.' У „магазину" ће се износити ствари „из древности (прошлости) сербскаго народа, о чем је досада на других језика дјелано, а на нашем једвали где у кога находитсе". Биће и забаве, али само „честне и позволене". У забавни део спадају: поучне приче, сонети и други стихови. И све што буде нејасно, уредник ће на „србски језик преправљати". Појавиће се, разуме се, и погрешке, јер и сам Орфелин признаје, да у „таквом дјелу потребног совершенства не имејет". „Погрешенија" нека опросте читаоци или нека их поправе они који буду боље знали српски језик. Уредник још моли, на крају предговора, да сваки има на уму ону изреку: „Погрешностију научаемсја!" Часопис се покреће за општу народну корист. То је једини и највиши циљ коме ће се идеално служити: „Ми на тај конец закључили трудити се (призвавше Бога у помошч) собирати и издавати на печат сочиненија и преводи о разних материјах, какве токмо обшчеству нашему Сербскому полезни бити могут. Просветни гласник бр. 1—2 6