Просветни гласник

„Предисловије" је заузело скоро две трећине првога броја, а остали простор испуњен је неколиким прештампаним извештајима: из Беча, Влашке и Дубровника. Да би извештаји били потпунији стављали су се, или одмах у почетку или у сам текст, оба датума, по старом и новом календару. У ствари језик је био ненародски, са неодређеном ортографијом. Излазиле су двапут недељно, врло уредно, сваког уторника и петка. Прве године, од 14 марта до 30 децембра 1791, изишло је осамдесет четири броја, а друге потпуне године изишло је сто пет бројева, укупно сто осамдесет девет бројева. Ово је велика цифра, нарочито кад се има у виду, да су многе прве новине, покренуте под сличним приликама, завршавале своје излажење са свега неколико бројева. Само првих четрнаест бројева носили су име „Сербскија Повседневнија Новини", док су се сви остали бројеви, из обе године, звали само „Сербскија Новини". Заглавље се није мењало, већ је просто избрисана средња реч „повсевденија", те је остао празан простор између прве и треће речи, које су сада значиле пуно име. За све време излажења биле су и остале чисто информативне новине, по угледу на ондашњих десетак новина у Бечу. Техничка страна наших првих новина била је врло слаба. Лист је оскудан у материјалу, а ни оно што је имао, није распоређивано како треба. На уводном месту прве стране биле су, разумљиво, вести из Царевине. Оне нису носиле посебне наслове, већ општи наслов „Аустриска Држава" или само „Беч" или „Вијена". После су се ређале иностране вести такође обележене само именом земље из којих су долазиле. Често се догађало да вести иду једне за другима без предаха и без одељка. Брзина обавештајне службе била је на.врло ниском ступњу, као што се у то доба вршила и код свих листова у свету. Поред већ споменутих информација, које су биле чисто прештампавање, имало је и непосредног обавештавања о српским стварима, али у врло малом проценту. Новине су се растурале у малом броју примерака или, како се то новинарски каже: имале су слаб тираж. Није се показала довољна ревност за подржавање ових новина ни код најпросвећенијих Срба. Овакав одзив читалачке публике донекле је разумљив, јер се она онда тек стварала. Ипак је за дивљење да су ове новине са врло малим бројем претплатника излазиле готово две године. Оне су часно извршиле свој постављени задатак до крајње могућности. . .

❖ % Проналазак штампарске вештине, велико дело Јохана Гутенберга, почели су да хвале најумнији људи онога времена. Чувени немачки хуманиста Конрад Пикел поставио је проналазак изнад свих ранијих културних тековина. Ректор париског универзитета, друге године по оснивању прве штампарије у Паризу, 1472 године, хвалио је штампарство као највећу културну добит за човечанство. Срби су такође осетили још у прво време важност пронађеног штампарства, што се доказује раним оснивањем прве