Просветни гласник

Национална улога српске штампе

85

реченици, да су ове новине дароване клеру и народу. Све би то личило на омот, међутим ни то није, јер пагинација почиње са оваквом првом страном. Трећа страна је са заглављем. На врху је означен број, а заглавље са резервисаним местом на коме се бележе дани излажења листа, износи тачно половину стране. Заглавље је интересантна вињета. На средини седи витез у старинском руху, под шлемом и перјаницом, и држи у десној руци мач, а у левој штит, на коме је крст са српског грба, крст са четири оцила, која се и данас у народу тумаче као мудро тврђење да само слога Србина спасава. На овој страни почиње и „предисловије", којим се лист претставља публици, у овом случају „Славено-сербскому високо-благородному клеру и народу". У „предисловију" нарочито истиче „всевисочејше дозволеније за новине". Ту се каже да је цар Леополд 11 дозволио „наконец (что до сего времене никогда небило) на славенском језицје новине имати". Прве српске новине дале су и ова потребна обавештења: претставку и молбу за покретање новина поднело је неколико трудољубивих чланова српске колоније у Бечу. Својим вестима новине неће само задовољавати читалачку радозналост, него ће још и поучавати. Из њих ће српски читаоци сад првипут на своме народном језику знати и разумети „что в свету бивајет". Новинама ће се „ползовати мошти и увидеће се что на паденије и вред бивајет и од чего обште добро возрастајет и приумножајет сја". Све ово читаоци ће сами изволети сазнати и без „нашего опоминанија". Дакле, вести ће. се објављивати без нарочитих уредничких коментара и примјечанија. Због тога биће чисто информативне. Добрим пријемом новина Срби би још побудили родољубиве прекретаче (што уложише и труд и трошак), да они само из најбољих страних новина преносе вести за српске новине. То је наше прво „новоначатије". У њима се тако каже и тако се зове читање новина, а новости су „новија вједомости" нове вести. Иако су речи: новитас, новаре, новус, чисто латинске речи, па према томе и наше речи: новост, нови, новина, имају латински корен, ипак су се оне одомаћиле одавно и постале српске народне речи, па се поред споменутих речи, нађе и српско име Новак. Сетимо се само Старине Новака, славног јунака и наших народних песама. Зато можемо рећи, да су прве српске новине носиле народно име „Србске Новине". Реч „новине" за све српске листове остала је нашој штампи из ових новина и поред тога, што су друге по реду српске новине, већ споменуте „СлавеноСербскија Вједомости", покушале да уведу, вољно или ненамерно, име „вједомости" за наше новине. Прве српске новине издржавале су се претплатом (четрнаест форината годишње) и трошком оних људи који су молили да се покрену. Уређивале су се на тај начин што су се у њих преносиле вести из других бечких новина. Интересантно је да је на крају „предисловија" напоменуто, како је „сочинитељима" ових српских новина наложено „от пристојнија власти" да новине сачињавају на простом славено-србском језику, да би их сви разумели. И то се објављује са обећањем, да ће се тако и поступити.