Просветни гласник
7*
Педагошки институт средње школе
199
и у разреду, т.ј. у примени ове мисли, а она чини оно што се може с правом звати педагошко осећање. Осепити педагошку стварност можемо само на делу и у раду са децом у школи и у разреду. Према томе, други део педагошке спреме гимназијског професора чини рад у разреду са конкретним градивом, и то из своје струке, са конкретним дечијим индивидуалностима какве их у разреду у изобиљу м>оже природа да пружи, са конкретно истакнутим васпитним и научним циљевима, са конкретно изведеним методама рада и строгим проверавањем постигнутих резултата и добивеног успеха у поређењу са размишљеним и предвиђеним плансвима, а све то заиста чини педагошку стварност, у коју се студент може уживети само вежбањем. Оно се мора изводити у три етапе: хоспитивање, слушање угледних прсдавања к огледна предавања самих студената. Да би се могли пратити резултати оваквог рада потребна је засебна гимназија као вежбаоница за овакав оистематски и плански посао на увођењу студената у њихов будући позив. Оваква вежбаоница има још и- преимућство што се у њу могу скупити истакнути практичари чија ће предапан.а бити модел за рад будућим суплентима а код практичара свест да им предавања морају бити узорна буди код њих и одговорност за њихов рад у разреду. Сем тога оваква установа допушта и покушаје са новим методама, новим распоредом градива и часова, па и новим наставним планом и постаје расадником напретка и 1 за друге гимназије- Једино тако може гимназија уопште унети у себе дух напретка и остати на висини свога задатка — елитне школе и бити тип еластичне средње школе. И овде је потребан дужи период рада ако се хоће да студент стекне педагошко осећање свога позива у гимназији и да тај период мора трајати најмање два семеетра, од чега би прва половина обухватила хоспитовање а друга половина огледна предавања, наравно по групама научних предмета. Укратко речено, студенти а будући професори стекли би у првој години своје педагошке спреме теорију педагошке стварности а у другој години њену праксу. Да ову спрему не треба почети пре треће године редовног Шјколовања на универзитету јаЈОНо је, јер они треба пре свега да познају градиво струке, дакле шта ће се предав-ати, па тек онда облик њеног предавања, дакле како ће се предавати. Овим још није завршен преглед педагошке спреме будућег професора, јер остаје још и проблем познавања деце којој се предаје и која се васпитавају под његовим вођством. Да децу треба темељно познавати то је заиста педагошки категорнчки