Просветни гласник

200

Просветни гласник

императив. Ако је за педагогију ранијих векова ово тврђење било читаво откриће, данас је оно први постулат за сваку педагогију и педагошки рад, о који се ни они нити ва-спитач смеју огрешити или оглушити. Психологија је детета управо путоказ за одређивање методе рада ,и васпитања детета, и ако се из ње не могу извести и васпитни циљеви. Њен је задатак у томе да нам укаже на једини могу.ћи пут којим треба ићи и у настави и у васпитању деце да се истакнути циљеви постигну п да се од детета начини човек, члан народне радне заједнице, способан да ради и сарађује, јер је и једно и друго нераздвојно везано за народни живот, т.ј. да национално осећа а у социјалном духу живи и ради. Зато је потребно и познавање психологије одраслих, т.ј. опште психологије која нам пружа анализу зрелог духа и даје идеал коме се у своме развићу дете постеиено ближи а васпитач тежи да га до тога идеала доведе. Синтезу обеју врста психологије чини педагошка психологија која указује студенту на педагошки омисао појединих психолошких факата: појава и процеса. Овако замишљена педагошка епрема захтева довољну филозофску културу која ће омогућити разумевање и продубљивање онога што се обрађује у педагошкој науци. У суштини својој педагогија је филозофско мишљење о једнбм животном проблему: васпитању деце и омладине, који је проблем у току времена својом важношћу толико нарастао да је дошао у предње редове са другим филозофским проблемима. Шта више, није случајпо то када ее загледа у историју ра-звитка педагошке мисли да многа педагошка дела довољно доказују ту потребу нити то да је педагогију као науку систематисао један филозоф а не педагог. Стога имати филозофско мишљење у ваепитним проблемима без филозофске културе етвар је немогућа, те као што постоји филозофија природе или као што постоји филозофија живота, тако исто је и педагогија филозофија васпитања. Зато би студирање филозофије било школа за педагошко мишљење. Да би филозофски предмети били изабрани и обрађеии искључиво за потребе разумевања педагогије и образовања педагошког мишљења, то је очевидно и о томе се мора водити рачуна у плану студија за педагошку спрему будућих професора. Организација овакве педагошке спреме изиекује да се неке од њених важних тачака овде наброје. Пре свега педагошка спрема мора бити обавезна како за студенте у оквиру факултетских предавања тако и за службу по закону о средњим школама. Затим ^поред своје обавезноети, она мора бити организована у виду заеебног ипститута или отсека факултета са посебним старешином, тако да ће се о овој спреми водити брига и надзор над радом као и делити пуна одговорност за резултате рада у научном