Просветни гласник

Раевитак ероске државе у оредњем веку

111

Знамо њене резултате, алн не н ток. У новој отаџбини Срби су се рано сјединили с Романима, с романизираним балканским народима, с Грцима и с Германима у један веома срећан спој, с више ратничких и државотворних особина неголи код околних и истоплемених народа. Српско име спомиње се након наше сеобе први ,пут у Босни 822 године, када се у франачким летописима прича, како је кнез Људевит Посавски мучки убио српскога жупана у Босни, који га је као бегунца гостољубиво примио. Примитивно друштво може се при стварању државе користити само мањим географским целинама, пошто је само њих кадро бранити. То је политичка географија несумњиво утврдила. Значи, Срби су могли основати државе или у Моравско-Вардарској комуникацији, или у Рашкој или у Зетском Приморју. То су активне политичке области, јасно издвојене од пасивних. Први покушаји стварања државе код Срба можда су изведени у Моравско-Вардарској долини, али настајање сталнијих државних формација скопчано је с Рашком, с висијском тврђавом, згодном за одбрану и погодном за залете у околне плодније области. Рана рашка држава одлично је издржала сукобе с Бугарима, када сусењихова освајања, за кана Пресијама и Бориса, почела ширити према југозападу, али Симеунов налет је збрисао слободну Рашку, да под Чаславом брзо ускрсне, јача и пространија неголи раније. Но за мало. После његове смрти држава му се нагло распала, али могућности обнове остале су. Клице државног живота у рашкој држави биле су толико моћне да се нису могле олако ишчупати. Друга српска област, Зета, спада у тип друкчијих држава, насталих на дотицају мора с копном, али без могућности да постане знаменита поморска сила. Њој на југу је Византија, с брижљиво брањеном Драчком облашћу, а на северу је Далмација, које се Византија није никада формално одрекла. Византијска власт на мору, иако је била њен главни ослонац, скоро стално је опадала, али млетачка се нагло дизала и пружала руку за источном обалом Јадранског мора. Зато се Зета морала повлачити у копно, но без могућности да овде савлада тешкоће веза с истоком. Тако је она постајала типична држава погодна само за одбрану, а за дужу егзистенцију немоћна, нарочито у временима слабих комуникација, када је мучно савладати неповољне географске факторе, у овоме случају високе планинске гребене и дубоке речне долине. Стојан Новаковић је први назвао један рани период српске прошлости сукобом Рашке и Зете о првенство. Та борба није тако изразита као што је касније истицано. А решена је била већ унапред, највише*погодношћу географских фактора, у корист