Просветни гласник

110

'Просветни гласник

Синтетичких прегледа целе српске прошлости или њених већих отсека, какав сам вам ја рад дати, има веома мало. Склоност епској опширности није погодна за стварање синтеза, а површност н тенденциозност у научном раду још мање. Не смем прећутити ни непоузданост научних резултата у читавим гранама наше националне науке, која отежава савесно склапање научних синтеза. Зато им наши научењаци морају приступати с много смисла за одговорност, а слушаоци и читаоци примати их с много критичности. Мени су много милији такви критички научни сарадници неголи покорни послушници. Идеје се чисте, развијају и све више испињу, ако наилазе на отпор. С мојим разлагањем, што долази, ја не желим вашу радозналост за главне правце развитка српске државе у средњем веку потпуно задовољити, него је распалити, заразити вас проблемима из старе српске прошлости и потаћи вас да, вођени љубављу, сваку прилику грабите да се о њој тачно обавештавате и тако знањем оружани и сами себи стварате своје синтезе наше историје. То је задатак пун части и скопчан с високим духовним уживањем. Верујте ми! II Свака синтеза српске историје мора, пре свега, почивати на тачном схватању важности географских фактора за наш развитак. Свест о важности земљишта на ком један народ живи за његов развој постојала је већ код старих Грка, али је код њих само фрагментарно — често одлично — истицана.' У блед систем свео је сва расута схватања овога важнога проблема Карло Ритер (ШИег), а научно их је први образложио Фридрих Рацел (Ка12е1). Ја сам односе српских историчара према географији обрадио у засебној расправи и при томе сам много жалио што су често и угледни међу њима били слепи за важност географских фактора у српском развијању. Има српских историја чак и без сумарног географског прегледа српских земаља! Константин Јиречек није тако поступио. Он је познавао важност географије за историју, али је упао у романтичарски занос када је жалио што су се Срби уопште спустили из својих дивљих планина у плодне долине и низине, јер да им је то силажење донело много славе али још више бола. Они су, међутим, били присиљени географским и економским факторима да тако поступају. Срби су се после своје сеобе у данашње им земље сместили у средњем и западном делу Балканског Полуострва, с климом већином оштром и плодношћу редовно не великом. Пошто њихова сеоба спада у глухо доба византинске историографије, у којој је једино могла бити описана, то је не познајемо довољно.