Просветни гласник

ЗАДУЖБИНЕ КНЕЗА МИЛОША Много се приговарало кнезу Милошу због' недемократских метода у управљању државом, а можда још и више због великог богатства које је стекао кнезујући, У томе тону говорило се о њему врло много не само у научној и белетристичкој поратној литератури, већ често пута и са школске катедре и у многим уџбеницима за народну историју. Као да је био циљ *да се баци сенка на једно велико и светло име српске истори.је. И због тога кнез Др. Радосав Марковић д / ј илош у лази у поратну причу више као безобзиран човек и тиранин који убија своју браћу и отима од свога народа само за себе и за своју породицу, него ли по добрим делима и по мудрости којом је ослободио српски народ и стварао српску државу. На тај начин грандиозна фигура Оца и Избавитеља Србије, како су савременици назвали кнеза Милоша, полако је потискивана у свести поратних генерација наказним ликом себичног аутократе и прљавог трговца, каквим га је правило потомство. Кнез Милош је заиста био и аутократа и врло богат владар. Од сељачког слуге он је постао самодржавни господар, а од сиромашног најамника најбогатији човек не само у Србији, већ и на Балкану. Лично био је богатији и од самога турског султана. Али кнез Милош није употребио на зло ни своју аутократску власт, ни своје велико богатство. Иапротив, све је искоришћено за добро Србије и српскога народа. Повести обезглављени народ у борбу за слободу, и то после једног крвавог неуспелог покушаја, могао је само прегалац и човек јаке и одлучне воље; завести ред у земљи и сузбити хајдучију, са којом се борила државна власт, и доцније, све до наших дана, могао је само смео и безобзиран човек; обуздати амбиције частољубивих и себичних народних старешина, код којих није било довољно свести о личној жртви за опште добро, могао је само човек чврсте руке, добронамеран и истрајан, човек непоколебиве вере у животну снагу српскога