Просветни гласник

126

Просветни гласник

Рачу на Дрини, стару задужбину краља Драгутина. У судбини овога манастира, који је толико пута падао и из праха се дизао, огледа се судбина српскога народа. За Карађорђа био је национално жариште; његов архимандрит Хаџи-Мелентије, доцније владика шабачки, био је један од националних вођа тога краја, који је на грудима својим носио и орден руског цара Александра „за љубав вери и отечеству". Његова два калуђера, врсне слуге српске цркве и народа, Исаија и Игњатија, Турци су 1813 године, по паду Карађорђа, ухватили и заклали у олтару на светој трпези. Тада су манастир са свих страна запалили и до темеља разрушили. Настојањем и богатом помоћу кнеза Милоша ова српска светиња потпуно је обновљена 1830 године. Црква у Рибници близу Мораве, у крушевачком крају, у прекрасној равници међу богатим њивама, саграђена је од камена 1824 године „милошћу од књажеског наследника Господара Милана Обреновића". Кнез Милош је главни ктитор Цркве св. Илије у Паланци; његовом помоћу од 500 гроша и уз сарадњу целе општине саграђена је 1828 године. Црква у Лапову саграђена је 1828 године и кнез је помогао њено грађење са 500 гроша. Исто тако и Цркви у Селевцу, грађеној 1827 године, кнез је подарио 500 гроша. Његова је задужбина из 1826 године и црква у Осипаоници код Смедерева. У време Ђакове побуне Осипаоничани су пристали уз буну и тиме се кнезу љуто замерили. Ипак, мудар и тактичан, он је после кратког времена у селу саградио* цркву. О Ускрсу 1834 године он је дошао у Осипаоницу заједно са митрополитом Петром. После отслужене службе, коју је отстојао са народом и кнез Милош, он је Осипаоничанима опростио учешће у буни и са њима се измирио. Сељаци су му одговорили на то изјавама оданости и захвалности. После заједничког ручка са народом, Осипаоничани су поклонили кнезу Милошу у знак благодарности и једнога хата. Прекрасну цркву од камена у Краљеву, ондашњем Карановцу, кнез Милош је саградио и украсио 1823 године „собственим иждивением". Цркву у Гучи св. арх. Михаила и Гаврила саградили су парохијани 1832 уз учешће кнеза Милоша који је дао обилату помоћ. Црква у Чачку саграђена је на темељима старе цркве Немањина брата кнеза Страцимира. Она је „више пута турчена, и опет освећена", док 1834 године није обновљена, највећим делом својим сретствима, јер је црква била прилично богата у земљи и у новцу. Обновитељ цркве је кнежев брат Господар Јован, чије је седиште било у Чачку као старешине рудничке, пожешке и ужичке нахије. Сретствима цркве грађен је и владичин конак, а