Просветни гласник

Задјужбине Кнеза Милоша

125

среза Жвидског", кнез је дао као помоћ 500 гроша; а за Цркву у Кисељеву, која је 1828 године „од земље сазидана са од панпура покривачем" кнез је дао на име помоћи 500 гроша. „Темпло" ове цркве начињено је тек 1837 године. Манастир Рукомија, близу Млаве, „измежду лепи и увеселителни шумарица", био је по Карађорђевом паду попаљен, пограбљен и до темеља порушен. Њега је кнез Милош обновио 1826 године и посветио св. Николи. 1836 био је врло добро снабдевен и богат. Имао је тада, поред осталога, и „13 грама сребра и 14 пара старински на једном концу нанизани". Кнез је обновио и манастир у Брадарцима 1824 год. У ваљевском крају кнез Милош је обновио знаменити манастир Боговађу. Овај стари манастир, у коме је једно време заседавао устанички Совјет, Турци су порушили сасвим у време пада Карађорђеве Србије. По ослобођењу кнез Милош га је „сам сопственим својим иждивенијем из основа подигао". Исто тако и Манастир св. Николе у селу Грабовцу, који је био попаљен 1813, обновио је кнез Милош 1824 године; док је обнављање цркве у селу Паунима 1834 год. обилато помогао. Цркву св. Димитрија у селу Стојшићу, порушену и попаљену такође, обновио је 1827 године кнежев брат Јеврем Обреновић. У ужичком округу кнез Милош има четири своје задужбине. Цркву св. Петра и Павла у Горњој Добрињи саградио је кнез Милош, од камена „на ћемер без кубета" 1821 године; имала је камени патос, са кровом од дасака и ћерамиде и два звона. Иначе црква је „висином, дужином и ширином прилична". Код ове цркве је и гроб Господара Теодора, оца кнеза Милоша, који је умро још 1802 године и коме кнез цркву „за упокојеније душе сазида и подиже". „Чрез њега всеблаги Бог јест произвео избавитеља народа серпскаго" — како каже Јоаким Вујић. Близу цркве кнез је доцније, за друге своје владе, подигао „своме оцу Господару Теодору за душу" и чесму са живом водом и над њом чардак. Ту близу саграђена је тада и школа опет о трошку кнеза Милоша и сина му кнеза Михаила. Иначе Добриња је родно место кнеза Милоша и браће му Јеврема и Јована. — Цркву у Субјелски, коју су саградили парохијани својим трудом и сретствима, помогао је и кнез Милош. Исто тако. Црква у Стапарима подигнута је помоћу кнеза Милоша и ужичког војводе Јована Мићића 1820 године. Подигнута је била на спахиској земљи, јер су свештеници за то морали неко време да плаћају спахији по „једну лисичју кожу годишње", као што су, на пример, калуђери манастира Клисуре, који је такође лежао на спахиској земљи, били дужни да плаћају опахији „од сваке главе по два гроша и по један пар чарапа годишње". Кнез Милош је обновио и знаменити манастир