Просветни гласник

124

Просветни гласник

гроша. Трошком ове главне београдске цркве подигнута је 1836 годнне и Маркова црква, „покрај гробља изван свију мала" и на једном „поузвишеном" месту где је 1830 год. прочитан хатишериф о признању аутономије Србији. За њено грађење утрошено је 4473 форинта и 41 крајцера. Црква је и споменик Македонцу Лазару Панчи, који на самрти 1831 године остави своје имање кнезу Милошу са аманетом да му начини цркву за покој душе. Црква у Топчидеру, посвећена апостолу Петру и Павлу, подигнута је као придворна црква 1833 године. Притешњен Турцима у Београду, кнез Милош је мислио једно време да Србе исели из њега, да их насели у Топчидеру и тамо оснује српску варош, нови српски Београд, који би сузбијао утицај турског Београда у привредном и националном животу Србије. „Кад не могу да присвојим садашњу (београдску) варош, онда хоћу да је привучем себи", — објашњавао је кнез Милош своју намеру са Топчидером једном европском дипломати. Зато је он у њему најпре подигао свој кнежевски конак, а уз њега и цркву као придворну богомољу, која и данас служи као парохиска црква за топчидерски део Београда. Црква у Врчину, посвећена св. Петру, саграђена је 1834 године од камена и без патоса. Њено грађење кнез Милош помогао је са 500 гроша; одмах је добила и звоно. Кнежева је задужбина и Црква у Рипњу из 1820 године, делом од камена, а делом од дасака. Даросавску цркву св. Петра подигли су парохијани 1832 године, а кнез Милош ју је помогао са 50 талира; имала је 1836 године 15 књига у певници, двери од хартије и моловане, али без звона. За грађење Цркве у Бељанима пола трошка дао је кнез Милош, а пола срезови туриски, посавски и колубарски. Саграђена је од лепог тесаног камена 1831 године, снабдевена сасудима, утварима, одејанијама и књигама. Имала је и звоно и моловане двери. Цркву св. Марка у Остружници саградио је кнез Милош 1833 године, од камена и без патоса; Цркву у Сибници 1821 године, а за Цркву у Гроцкој, подигнутој 1827 год., дао је као прилог и помоћ 1012 гроша. Црква у Пожаревцу је од камена и богато снабдевена; саградио ју је кнез Милош 1819 године и посветио св. архангелу Гаврилу и Михаилу. Служила је као парохиска и дворска црква, јер је кнез Милош имао у Пожаревцу и свој двор. У селу Кушиљеву црква је подигнута 1833 трошком кнеза Милоша такође. Ова црква имала је крајем 1836 године од књига: еванђеље и октоих на мало коло и један часловац расут, али је зато имала поред приличне суме готовог новца и ,, 10.000 ока готове ране". Црква у Шетоњи, кнежева задужбина из 1829 године, од камена, имала је 1836 године од књига само „један псалтир исцепан". За цркву у Крушевици, коју је градило 1832 године „општество