Просветни гласник

Задужбине Кнеза Милоша

123

низовао и потчинио своме утицају. Он јој је извојевао независност од Цариградске грчке патријаршије и довео „отечествене синове" за њене старешине. Тек онда када је на њеном челу видео свога ратног друга и љубићког добошара Мелентија Павловића, као митрополита целе Србије, кнез Милош пришао је цркви отворена срца и са поверењем. Поред осталога дао јој је и најзамашнији део свога личног богатства. На тражење кнеза Милоша од 8 септембра 1836 године поднети су Кнежевском савету извештаји о стању цркава и манастира у Србији. Извештаји су из 1836 до 1839 године. Данас се чувају у Државном архиву у Београду и садрже драгоцену грађу за историју обнове српске цркве у првој половини 19 века. На основу тих извештаја који садрже описе цркава „сваке понаособ у целом состојанију", и на основу бележака Јоакима Вујића у Путешествију по Сербији из 1826 године, и још неких података о томе питању, даћемо овде кратак преглед цркава и манастира у Србији подигнутих или обновљених о трошку кнеза Милоша или само помогнутих од њега. » Кнез Милош је владао први пут 24 године. За то релативно кратко време створило се или започело необично много у свима гранама народнога живота. Самих цркава и манастира „древних памјатика наших" подигнуто је или обновљено 239. Од тога броја подигао је кнез Милош о своме трошку и као своје задужбине 53 цркве. Највише задужбина својих подигао је у београдској и пожаревачкој нахији (по 7), затим у крагујевачкој и шабачкој (по 5) и у ваљевској и рудничкој (по 4). У пограничним пределима Србије, у бањском и подринском крају, најмање их је. Велике по хришћанској замисли и културној намени, кнежеве задужбине су мале цркве, скромне грађевине, од којих многе у првом облику и данас постоје. Занимљиво је свакако поћи од једне до друге и видети где је и кад је која од њих саграђена. Поћи ћемо од Београда. Задужбина је кнеза Милоша београдска Саборна црква, која је саграђена на месту где је била стара београдска црква. Грађена је последњих година Милошеве прве владе и посвећена св. архангелу Михаилу. Црква је делом грађена „собственом касом", а делом трошком кнеза Милоша и народа. Ова црква је несумњиво највећа и најлепша од свих које су подигнуте у Србији у Милошево време. Иначе 1836 била је од дасака и ћерамидом покривена. У певници имала је у то време 68 богослужбених књига и међу њима четири еванђеља окована сребром и златом; једно од њих било је ,,на грчком језику са 10 парчади опточено". На њој су звонила четири звона. Поред две куће, које је издавала под кирију за 1080 гроша годишње, и нешто готовине, имала је у каси и облигације на позајмљени новац у износу од 66.723