Просветни гласник

Хишјена у васиитању

189

разним странама и у разним народним слојевима посебни проблеми хигијенског старања, па и посебни проблеми на које треба обратити нарочиту пажњу у хигијенском васпитању. То је ствар наставника, а не уџбеника, јер се то у уџбенику не може изразити. Уџбеник мора да пружи извесну количину одговора о најважнијим здравственим проблемима националне средине; он треба да расправи питања која, мање више, имају општег значаја за целу националну заједницу. Наставник пак треба, у хигијенском васпитању ученика, да се веже за конкретне, опште познате, појаве, да их објасни у њиховом узрочном постајању и постојању и да укаже на узроке тога и на начине како би се могли уклонити. Ови су ме разлози руководили што сам у прерађене уџбенике хигијене, "иза сваког важнијег поглавља, поставио известан број питања, често и о стварима које су у уџбеничком тексту само површно додирнуте, да би се у сарадњи ученика и наставника, решавањем тих питања, што више утицало на хигијенско васпитање ученика. Великим делом та питања нису везана за излагања у тексту, већ су сачињена тако, да се ученици, уз помоћ наставника, а користећи се теориским основама из наученога, вежбају у размишљању о >тим појавама и да везују оно што су из хигијене научили с оним што су или сами лично или средина у којој они живе доживели. Хигијена има васпитна значаја за све друштвене слојеве и за сва занимања. И то у свима правцима у којима васпитање треба да утиче. Не треба много доказивати значај хигијене у васпитању личности. Она је стварно наука која нас учи, како ћемо правилно живети, да очувамо здравље и живот од неповољних чинилаца. Правилно живети — то је смисао васпитања, а васпитање се не састоји само из гомиле знања, већ још више из усвојених навика и способности да се знања примене у животу. Многи људи знају, како трбба неговати тело, ако их питате о томе. Многи људи не знају да нам одговоре на та питања. Па ипак у животу често пута срећемо и једне и друге, да чине исте погрешке у неговању свога здравља. Они који знају, јер васпитањем нису усвојили научено као животну навику. Они који не знају, јер се држе, као и они који знају, стечених или наслеђених навика. Често ћемо наћи и људе, који, по своме васпитању, имају сасвим правилне навике у неговању здравља, иако не знају да оне имају и хигијенског значаја. Пре неколико десетина година, а и данас још у неким крајевима нашим и неким домовима, на селу није се могло приступити јелу пре него што се не би опрале руке и после сваког јела прале су се руке, па често