Просветни гласник

Хигијена у васпитаљу

193

заштите народа, да се убеде и, у вези са осталим социјалним тежњама и других наука, задобију социјално и национално васпитање о потребама старања заједнице о народном здрављу. У том правцу ученике треба васпитавати и у школи и у . здравственим установама, посвећеним школској деци. Школске поликлинике су, у почетку свога рада, унеколико вршиле и овај посао, па су га доцније занемариле и одале се готово искључиво само лечењу оболеле деце. Међутим те установе морале би бити у сталној вези и додиру са ученицима, родитељима и наставницима, што такође није случај. Ти додири би морали бити организовани и са утврђеним програмом. У тој вези би се васпитавали за социјалне здравствене задатке и лекари и наставници и родитељи и ученици и допуњавали својим искуствима. Школа би могла, правилном наставом из хигијене, врло значајно потпомоћи социјалној и националној заштити и одбрани од болести и социјалних невоља и зала не само васпитањем ученика у овом правцу већ и спремањем сарадника на томе послу. Социјално медицинска заштита погрешно се упућује, ако се мисли да је довољно етатизовати те акције, а цео народ оставити само као паеиван објект њихова рада. Несумњиво, да свака заштитна акција мора имати државу као свога носиоца и покровитеља, али она може уродити плодовима само, ако је у исто време и народ васпитан за њу и ако и тај народ активно и организовано учествује у тој акцији. Проблем дакле није онако прост, како су га замишљали и како га још и данас замишљају присталице искључиве етатизације. Таква акција, и уз велика материјална средства, може потпуно да омане, ако се не ослања на народ и на његову добру и свесну вољу да у том послу сарађује. А то, та сарадња народа, постиже се и достиже једино општим васпитањем народа, а у првом реду школске омладине. Како у средњој школи васпитавати у смислу програма који је прописан за хигијену ■— врло је важно питање. Свакако да то питање не решава ни најбољи уџбеник. А још мање ако се употребљује неки уџбеник који не схвата хигијену као васпитача ученика, већ само као средство, да му се дају неколика знања из ове науке. У васпитању имају значајну улогу нб само позитивна знања већ и правилно постављени проблеми и наставничка вештина да заинтересује ученике и да их наведе на размишљања и на покушаје да решавају проблеме. Ту уџбеник помаже и наставнику и ученику. То су разлози да се што већа пажња обрати на уџбенике хигијене. Ово у толико пре, што изгледа да се од свих предмета