Просветни гласник

0 ЦРТАЊУ Код првих људи после плача, омеха и песме оојавио се појам цртања. Сви споменици и остаци по пећинама показују да је први чо.век овоје естетско осећање иаражавао цртањем шарајући по зидовима фигуре човека, животиња и биља. Сви надгробни и остали споменици тесани у камену ишарани су орнаментом, дакле цртежом. Кад је доцније човек осетио потребу за азбуком. опет је шрибегао цртежу, јероглифима. Колико је тим људима био потребан цртеж види се по томе, да ни једна ствар, која им је служила и за најмању свакодневну употребу, па чак и оружје, није било израђено без орнамента, тј. без цртежа. Кад је култура из Азије прешла у Бврошу, а особито у Грчку, цртеж (скулптура и архитектура је један изведен и замишљен цртеж) је достигао врхунац. После Грка, Бизантије, Римског царства и хришћаноке религије, а нарочито у петнаестам веку, све је у слици, скулптури и архитектури тј. у цртежу. Осамнаести, деветнаести и двадесети век, оваки је дао овој стил, овој цртеж. Савременим развијањем живота цртање је постало неопходна потреба. Данас се «е може замиелити да би један занатлија могао ма шта направити без цртежа. И сама помисао да направи сто или столицу, да сашије одело, или изгради башту, не може се замислити без цртежа. И при самој помиели „Хоћу да напраним" то или то, већ је занатлија, и ако није паправио цртеж, ипак у глави нацртао предмет. У коликој је мери цртеж (непоередан и природан изражај унутрашњег живота код човека види се већ и код деце. .Мало дете у другој и трећој годили, чим дохвати оловку, одмах шара. Дете у петој и шестој већ даје цртањем, оно што мисли, осећа и види.

Миодраг Петровић