Просветни гласник

БЕЛЕШКЕ Р. Р. I.. НоГГшапп: \Убг(:егћисћ Јег деи18сћеп бргасће 1П Јћгег ћеиН&еп Аи8ћНс1ипе, тЛ ђебоп<Јегег ВегискбкМЈдипб- (јег бсћшеп^кекеп 1п <1ег ВесЈеи1ип§;, Веи§-ип^, Ри^ип^ ипс! бсћга1>аг(: с1ег \\^ог!ег ипс1 тИ ујекп ег1аи1егпс1еп Ве18р1е1еп аиз с1ет ргакИзсћеп 1 ^ећеп ћеагћеИе! уоп Бг. МагИп В1оск. ЕШе, уегћеззег^е АиПа^е 1942. Рпес1псћ Вгап<151;еиег — Се1р21§-, стр. 702. Немачка лексикографија је, несумњиво, једна од најбогатијих и најразрађенијих на свету. Немци су одувек показивали велико интересовање за језике уопште, веће но сви остали културни народи запада, а поглавито за свој матерњи. Отуда код њих разни и многобројни уџбеници језика граматике, правописи, читанке, речници и др. — претстављају читаву једну огромну литературу. У тој литератури немачки речници немачког језика заузимају врло лепо и угледно место. Грим, Хајне, Зандерс и други створили су, на овом пољу, права и несумњива ремекдела. Речник П- Ф. Л. Хофмана, чије се једанаесто поправљено издање појавило у јануару о. г., ипак има пуно разлога за свој постанак и постојање. Овде ћемо, укратко, навести његове главне одлике, оне по којима се он, углавном, разликује од осталих дела ове врсте и које оправдавају његову појаву. Оно по чему је овај речник за нас нарочито занимљив, свакако је то што је он, у пуном смислу речи, речник живог, данашњег немачког језика. Познато је дг је немачки језик, нарочито од почетча националсоцијалистичке ере до данас, обогаћен великим бројем нових речи и израза. Док ћете, на пример, и у највећим и најбољим речницима немачког језика (Грим, Зандерс и др.) узалуд тражити речи 5 1ика (с!ег бШггкатрЈШе^ег, борбени авион за обрушавање), Уо1к5(1еи1:5сће (Немац који живи ван граница Немачке, Немац из иностранства) итд,, у овоме речнику наћи ћете све ове речи. Нарочита пажња обраћена је објашњавању значења речи, тако да тумачења не остављају човека никада у сумњи и недоумици. Популарни изрази, који су у свима случајевима обележени као такви, чине ову књигу нарочито корисном за оне којима немачки није матерњи језик, и којима су, због тога, они стални извор тешкоћа и честих лутања. Ловачки, војнички, студентски и спортски изрази такође су у лепом броју прикупљени и објашњени. На крају књиге дата је веома прегледна и практична промена глагола и њени облици (у радном и трпном стању), затим списак јаких, мешовитих и неправилних глагола и, најзад, неколико најважнијих и најбитнијих правила званичног немачког правописа. Због свега овога, Речник П. Ф. Л. Хофмана заузеће, несумњиво, лепо место и у иначе богатој немачкој литератури ове врсте, а нашим читаоцима и преводиоцима са немачког послужиће као веома користан приручник. М. В.