Просветни гласник
9*
Белешке
357
Београдски универзитет. — Под овим насловом донео је не. ча и часопис „Интернационални часопис за васпитање" 1942, св. 1/2 поводом н да уредбе о уређењу Београдског универзитета следећу белешку: „Министар просвете Јонић објаснио је пред штампом нову реформу српског универзитета. Новом уредбом о универзитету добија Београдски универзитет већу аутономију, него што је данас има и једна друга европска висока школа. Главни недостатак Београдског универзитета биле су међусобне родбинске везе многих професора, са чиме је често ишла напоредо недовољна научна спрема. Од сада Министар просвете има право да поставља професоре и то на предлог њихових стручних колега. У једном уводном чланку Новог Времена од 28 октобра 1941 године изјављује један српски стручњак о старом Београдском универзитету да је злоупотребио многоистицану „научну аутономију" да би спровео идеје које су биле супротне интересима српске нације. „За малу групу националних студената били су тешки тренуци, када су морали да гледају како су чак и професори потстицали ову антинационалну и издајничку делатност универзитета. Универзитет је постао држава у држави и универзитетске власти нису више биле у стању да загарантују ред и мир."
Основне школе у Немачкој. — Како „Дојче Алгемајне Цајтунг" извештава износио је број немачких основних школа на дан 25 маја 1940 свега 57.255 школа са 200.235 одел?ења. Од тога је било 34.649 чисто мушких, 34.564 чисто женских, а 131.022 мешовитих одељења. Број ученика износи 8,240.319, од којих је 4,146.892 дечака, и 4,093.427 девојчица. Просечан број ученика у разреду износи 41,2. 22.165 од ових школа биле су такозване једноразредне школе, 12.255 су са 2 разреда, 7.031 три разреда, 4.352 четири разреда, 1.725 пет разреда, 2.016 шест разреда, 2.312 седам разреда и 5.399 осам разреда. У овим основним школама запослено је 137.489 мушких и 61.772 женских наставничких снага.
Немачке интернатске школе. — У свима деловима Рајха основане су такозване интернатске школе које имају задатак да приме децу оних родитеља који: 1) станују у иностранству или су службено запослени ван Рајха; 2) као политички повереници, официри, чиновници итд. морају из службених разлога често да мењају своје место становања, и не могу се у довољној мери посветити васпитању своје деце; 3) као сељаци, радници и занатлије хоће своју нарочито обдарену децу боље да васпитају. За потребе ових школа сазидане су нове или су преправљене погодне старе зграде. До сада је отворена 61 интернатска школа.
Настава немачког језика у Грчкој. — Грчка влада издала је нарочити закон којим се немачки језик уводи као обавезан предмет у средњим школама. За образовање наставничког кадра установљена је катедра на филозофском факултету у Атини, а слушаоци морају провести на студијама четири године.
Логорски универзитети. — И овога као и прошлога светског рата, силом ратних прилика, мора велики број здравих и способних људи да проведе у заробљеничким логорима по неколико година. Број ратних заробље-