Просветни гласник

354

. V ■ Просветни гласник

мо ј5 У ' износи више милиона. Живети у логорима, „у жици", изолован од р г -'алач. људи, ограничен на известан простор, није лако јер стално исти ,. слови живота утичу негативно на интелекат и дух. Овакав начин живота неповољно делује на интелигенцију која, поштеђена физичког рада, запада у духовну чамотињу. Јачи духови увек се у таквим приликама труде да нађу духовне хране у књигама и духовном раду. Нигде се књига толико не цени и не тражи као у заробљеничким логорима. У томе предњаче млађи људи. Прошлог светског рата наши заробљени ђаци наредници у заробљеничком логору Ашах на Дунаву створили су своје чувено позориште које је током времена постигло завидан успех, тим пре што су успели да од позоришта у Линцу позајмљују потребне реквизите. Такве случајеве имамо и данас у заробљеничким логорима. ОтвараЈу се курсеви за учење језика, нарочито немачког, а из логора се врло често траже књиге. Француски ратни заробљеници створили су за своје заробљенике студенте чак и универзитете на којима редовно држе предавања француски заробљени универзитетски професори. У часопису: „Интернационални часопис за васпитање" налазимо врло интересантну белешку о једном таквом логорском универзитету у заробљеничком логору .„Стаблак" у близини Кенигсберга. У овај логор су, предусретљивошћу немачких војних власти, сакупљени француски ђаци.војници и универзитетски професори. Универзитет је добро опремљен и броји више од хиљаду слушалаца. Ректор универзитета је Мазе који је у цивилу професор универзитета у Лилу. На универзитету су заступљени сви факултети, па се могу студирати чак и удаљеније научне области и језици као јапански, арапски, па чак и црначки језици. На овом универзитету одржавају се редовни испити и издају сведочанства. Француски министар просвете признао је ова сведочанства. Она ће се при доцнијем полагању дипломског испита узимати у обзир. Логорски универзитет у Стаблаку ступио је у ближи однос са универзитетом у Кенигсбергу. Захваљујући заузимању кенигсбершког професора романистике, Франца, и беспримерној предус{5етљивости универзитета у Кенигсбергу ова сарадња је дала врло добре плодове. Кенигсбершки универзитетски професори одржавају, почев од зимског семестра 1941/42 у логорском универзитету предавања из свију области модерне науке. При отварању низа предавања кенигсбершких професора одржао је 6 новембра 1941 године француски генерал Диделе следећи говор: „Много поштована господо професори! За мене је нарочита част да поздравим чувене претставнике старог универзитета Кенигсберг. У поређењу са тим великим универзитетом, овај наш је врло скроман. Али ми имамо, захваљујући доброј вољи немачких војних власти, најпотребнија уређења и можемо да радимо. То је најважније. Много поштована господо професори! Ви сте нам са своје стране дали неоцењиву помоћ, тиме што нам у неку руку доносите свеж исечак из Вашег немачког научног рада. Нек.а овај беспримерни корак допринесе томе да се обе земље, победничка и несрећна, боље разумеју и њихови будући односи буду по нашој једнодушној жељи све бољи." На поздравни говор професора Франца одговорио је француски ректор лагерског универзитета Мазе: „Много поштовани Господине Професоре! У име француског логорског универзитета захваљујем Вам за Ваше такб значајне речи. Као сви заробљенички универзитети и овај је створен вољом тешко погођених људи који се нису предали очајању, већ у мисаоном раду хтели да нађу уточиште и наду. У пркос спољашњих тешкоћа заробљеничког живота, он је настао