Просветни гласник

Васпитавати за радостан творачки рад

237

У наше време малим гто броју становника народима прети опасност од духовног, културног поробљавања које теже да им наметну плутократи и комунисти. Уместо еојничког они врше културно завојевање. Кроз разне интернационалне установе они бацају духовне мреже, да њима лове људе у туђим државама и да их тако начине својим духовним робљем и оруђем за њихов културни империјализам. Они раде супротно животу: хоће сиву једнообразност међу људима, а природа остварује јединство кроз раскошну и лепу многострукост. По природним законима нације, народне целине, треба да буду алем-каменови и круни живота на земљи. Међутим, плод индивидуалистичког и интернационалистичког васпитања је духовна празнина и душевна пустош. То поразно делује на омладину. Збуњеност и пометеност омладине, због духовне распојасаности и моралне анархије, које карактеришу прелазна времена у демократијама, вешто искоришћују комунисти и Јевреји који темеље своја начела на нагону за рушењем. Животна национална идеологија је данас међутим преко потребна. Нарочито по већим градовима родољубље треба дубоко и смишљено усађивати младима у душе. Национално загрејати млада срца, бдушевити их за заједничка прегнућа и пожртвовања, повести их у борбу против зала која, као остаци злих, народу страних, сила из прошлости, још увек, као полип или гадне пијавице, сишу народну крв и саламају народну снагу. Оживљавањем народних предања и традиција повратиће се вера омладине у духовне и моралне вредности нашег народа. Племенито срце је потребно здраву и паметну човеку. Племенит и храбар постаје се само у друштву и радом за друштво. Осећање народне заједнице као живог, органски уређеног бића, изазваће код омладине осећање одговорности према народу. Индивидуалистички дух је етворио тип нестварне, нереалНе свеопште човечанске школе, у којој се ученицима ударао жиг интернационалне безличности. Стваралачки национализам, напротив, зида националистичку школу, у којој се негују све добре народне особине. Правилним развојем народних врлина код ученика створиће се родољуби радни и морални. Не треба никада заборавити да су наш народ из робовања туђинима спасле моралне и духовне снаге, љубав према слободи и правди, осећање дужности према прецима. Усклађивањем појединачних разноликости појачаће се снага народног тела. Задругарска међузависност, братски договор, драговољно повиновање наредбама старешине, усклађивање воља и потреба, узајамност и саосећање — јесу здрави и морални темељи народних, породичних и задругарских