Просветни гласник

250

Про 1 светни гласник

Међутим, нетачност Марксове економске доктрине могла се утврдити и у самој примени. Тако, по Марксу, онај ко тргује готовим производима, јесте трговад, а то значи пљачкаш, јер продаје скупље робу коју је јевтиније купио, а својим радом није ништа у самој производњи користио. Продавац новина, према томе, типичан је буржуј, јер не производи новине, а продаје их скупље него што их је он у администрацији платио. Да бисмо избегли ову ужасну експлоатацију, коју мали пљачкаш врши над нама доносећи нам новине по скупљој цени, ми треба сами да идемо у администрацију листа и себи набавимо новине по њиховој призводној вредности. Што би навала стотине хаљада читалаца на администрацију учинила посао немогућим, то Маркс и његови следбеници у теорији не мисле. Њима је главно да нема посредника. А међутим тај исти мали разносач новина устаје по зими и ветру рано, одлази у администрацију листа и услужује стотине читалаца који могу за то време да себи користе на другој страни. Разлика, коју продавац новина узима за себе према томе није никаква пљачка већ потпуно заслужена награда за уложени труд у разношење новина. Интересантно је видети како је овај проблем решен у Совјетској Унији. Тамо је продавац новина задржан, јер ни тамо се није могло без посредника премда је искључење посредника био циљ марксизма, али из доктринарних разлога продавцу није давана награда у проценту од продатих бројева већ му је дата награда у виду месечне плате. Сматрало се* наиме, да је наградом на проценат, продавац новина трговац и буржуј, док је са месечном платом пролетер. Али су се и последице одмах осетиле јер месечно плаћени продавац новина није показивао интересовање за посао процентом награђеног продавца. Док продавац, који ради на проценат, добро пази колико ће бројева моћи да прода па и телефонски се споразумева са редакцијом у случају потребе, дотле продавац чиновник обавља посао аутоматски и без интересовања. Ако, на пример, продавац зна да може уредно да растура известан број једнога листа, он ће само толико и требовати што ће бити недовољно кад услед изванредних догађаја тражња новина буде већа. ДешаваЛо се у СССР да брижљив продавац требује више бројева чим интересовање публике порасте, али то га је доводило у положај да враћа много непродатих бројева кад интересовање спадне, што му је навлачило прекор редакције. Један лут прекорен, продавац под платом више није ни хтео да своја требовања повећава, услед чега је била тражња новина већа него што је он имао па су се убрзо