Просветни гласник

252

Просветни гласник

Ни изумирање великих градова, коју је појаву Енгелс предвидео као последицу својих „научиих" опажања у економским збивањима, није се догодило. Не само што су у тако званим капиталистичким земл>ама градови расли, него се то чудо догодило и у самој Совјетској Унији. Саме совјетске статистике дају нам ове примере: Од 1926 до 1939 године (године два пописа становништва у СССР) највећи совјетски градови су нарасли, и то: Москва од 2,029.425 на 4,137.018 становника, Лењинград (Петровград) од 1,196.065 на 3,191.304 становника, Кијев од 513.637 на 846.293 становника и Харков од 417.342 на 833.432 становника. Сличан пораст запажа се и код других градова. Један од циљева Марксове економске теорије био је и уништење реда људи који се баве управом рада и општим пословима заједнице. У СССР, где су присталице Марксове имале прилику да раде на остварењу идеја свога учитеља, број лица који се баве надрадничким позивима (директори предузећа, инжињери, техничари, органи власти, официри итд.), према подацима пуковника Фјодора Махина (Совјетска Русија, Београд 1939) у 1937 години био је 9,591.000 а број радника и службеника 25,800.000 лица. Према томе, у комунистичкој творевини, у држави СССР на сваких десет лица која раде као радници или службеници долази по једно лице које припада надрадничком позиву. У бившој пак Југославији, према подацима званичног пописа из 1931 године, на органе јавне службе, слободна занимања, и војску отпада 4,08 процента од укупних занимања у земљи, што значи да на свака 24 лица, која су радници или службеници, долази по једно лице са надрадничким позивом. Совјетска Унија дакле има више буржоаских занимања процентуално «его капиталистичке земље. И овде су, дакле, предвиђања Маркса и Енгелса демантована. Марксова економска теорија већ је одавно у свету изгубила ореол науке и теорије која ее може сматрати тачном. И сви закључци, који су из ове теорије изведени, такође су демантовани. Са овим су начисто не само националистички економисти већ и демократски социолози. Тако, на пример, енглески социолог, Питирим Сорокин, чија је Социологија преведена и на наш језик, говорећи о економској теоријн Карла Маркса и Фридриха Енгелса, у примедби на страни 151 каже дословце ово: „Најважнији део његове (Марксове) економске теорије, теорију о вредности, теорију о вишку вредности у марксистичком облику у ствари не подржавају савремени економисти У кратко, марксистички варијетет социјализма не може полагати веће право на епитет „научни" него ма који други варијетет социјализма ."