Просветни гласник

Марксизам као скономска доктрина

253

Па ипак, запитаће се обазриви читалад ових редова, Марксова економска теорија достигла је огромну популарност. Како то да једна тако нетачна доктрина придобије толико следбеника? Марксова економска теорија није се раширила због снаге своје истине, већ због тога што је психолошки добро постављена. Она човечанству није донела никакву економеку корист али је надама, које је развијала код света, имала своје огромно политичко дејство. Познато је у психологији да гомила, па макар се састојала из простих или учених људи, не мисли дубином истине већ површношћу слика и лако по изгледу остварљивих нада. Марксова економска теорија има све елементе у себи за брзо и лако придобијање гомиле, а то су у првом реду: правдање зависти и мржње, коју огроман број људи носи у себи према свему ономе што је од њих више и стављање у изглед лаког и брзог стицања економске добити путем одузимања туђе имовине. Кад се овоме дода и веома вешто вођена пропаганда за ширење ове доктрине, онда је ехватљива попударност коју је марксизам постигао. Било је довољно да ова мисао завлада само извесним бројем духова у људском друштву па је већ даље њено ширење олакшано тиме што ће она постати неком врстом моде у гомили, управо њене психозе. А позната је у психологији такође појава да је појединцу врло тешко одупрети се некој мисли коју је гомила прихватила, па ма како ова мисао била апсурдна. За темељно примање истине потребно је много више храбрости него памети. Леп пример ширења психозе гомиле над појединцем, даје нам следећа француска прича: После дужег путовања, један морнар стигне у своје роднс место Марсељ, сиђе са брода и упути се кући у предграђе. Успут сврати у неколико крчми и на питање познаника, шта има ново, смисли ради шале одговор, како је једна огромна риба заглавила марсељско пристаниште тако да ниједан брод не може да изађе Вест се прошири од уста до уста испред нашег морнара, тако да кад се он приближавао кући, већ је сусретао народ који је хитао ка пристаништу да види ново чудо. Код своје куће, морнар застане на вратима своју мајку и сестру, такође спремне да на пристаниште пођу. Уживајући што му је шала успела, он их пусти да оду, али кад је остао у кући сам, и видео кроз прозор како народ у масама гура ка пристаништу, морнар помисли: — Ја се нашалих, али овде мора да има нешто чим оволики народ иде да види. Па крете и он на пристаниште захваћен психозом гомиле.