Просветни гласник

0 НАРОДНОЈ ПОЕЗИЈИ И ЊЕНИМ ТВОРЦИМА*)

Таленат је дат исто тако сељаку као и витезу. Гете. Сва народна поезија, било у форми народне приче, или песме, или легенде има поред објективне и једну сасви!м субјектавну личну вредност. По пр!авилу она је увек и животни доживљај народног песника, један песнички доживљај. Ко је видео народног певача, песнички обдареног, како се у оно што ће да пева мора да унесе, да се психолошки припреми, како мења цео свој израз лица, затвара очи, испружа врат, и цело држање тела нар'0'чито удеси, или ко га је чуо при певању код одељака где се ои иоистовети са евојим јунаком, из трећег лица у причању пређе у прво, и глас и гестове према том удешава, тај неће ни за тренут посумњати, да је ту реч о једном личном доживљавању, какво се налази само код уметника ствараоца. То исто може се сад рећи и о народним припов едачим а. Из неколико мотива може једанспособан народни приповедач по својој вољи, слободним искоришћењем и применом њиховом да прави нове комбинације и на тај начин и нове приповетке. За народног песника не постоји стварна разлика између прозе и стиха, те се усред прозе код емотивних, лирских места сасвим спонтано прелази у облик стиха, и затим опет врати у прозу. Тако се и у Јужној Србији где народна песма и народна прича још увек живе и наново се стварају, наишло на народне приповедаче, који се могу да служе обема формама, и стихом и прозом, и: могу једну исту тему да предаду било у прози било у стиху, не прида*) Одломак из немачке студије: ВеИга§е шг §егташ$сћеп 5а§еп-Рог5сћип§. Превод из немачког рукописа. Просветни гласник бр. 6—7 3