Просветни гласник

266

Просветни гласник

на великожупански престо, био је Стефан Првовенчани већ опширнији, и овако их је поређао: „пристдкЧжкн д-кломк и кнезе зем'ли сефк иже надк кластћми, комкоди же и коинм,..." (Љ1с1ет, 39.) Свети Сава је, можда намерно, краћи када је за ове исте учеснике рекао само ово „изкр<жш си кшлгарс, малш и келнкме ." (Ес1. В. Ћоровић, 1928, 155). Стефан Првовенчани је особито истакао њихов однос према држави, а Свети Сава је нарочито нагласио њихово порекло. У своме низу учесника овога сабора сјединио је Теодосије приказ Стефаиа Првовенчанога и Светога Саве, ослањајући се при томе на још виши авторитет од њих, на Свето Писмо. То је, како се види, изразит развој, с јасном сврхом што вишега савршенства. Кад год су, наиме, стари српски писци приступали своме нарочитоме задатку, они су се и несвесно питали — како је то речено, или како би се рекло, у Светом Писму? Зато је и Теодосију, када је стао пред задатак описа сазива сабора Стефана Немање, искрснуо пред очи опис сазива свечанога збора цара Навуходоносора и он се несумњиво на њ угледао када је описивао, како је Стефан Немања сазвао свој државни сабор на коме се намеравао одрећи престола. Да ли је Теодосије при томе прегледао дотично место из Старога Завета или је писао само по памћењу, чак и несвесно, то ја, наравно, не умем и не смем рећи, јер би ради тога требало нарочито проучавати његов однос према Светоме Писму. А то досад није учињено. Ево Теодосијев опис сазива српскога државнога сабора и приказ сазива свечанога збора вавилонскога цара Навуходоносора: „И п0сл4 (ШкЈЗрДОНОСОр-К ^Р^) сократи 1 г п4т11| и коекиЈДМ и л\"кстонач^лники, кожди же и л\бчители,

и сбш,к1<л на кластех"ћ, и ксл кнази стран-к, . . ." (Друго синодално издање Библије, 1900, 1100).

„И аким написо\*1от а и>тћ нкго (зс. Стефана Немање) покел-кнТа, и нс^одетк по кксеи класти дркжакм его скз(11ка1оште ипати и коеКи»Дк1, тк1с0ушткникк1 н СКТНИКК1 и прочТихк клагори ^днми ^к, кк коуп^к ж( и Јиалкшук ск келиккши..." (Теодосије, е<3. Ђ. Даничић, 1860, 36). Заиста није потребно нарочито истицати зависност Теодосијева низа учесника на овом српском државном сабору од низа званица цара Навуходоносора за његов свечани збор. Она је очевидна, највише из низа „ипати и коекодк|", и није свакидањи случај да се зависност овако важнога места у једном историјском извору да на овако занимљив и сигуран начин утврдити. Али занимљивост иде и даље и с њоме, што је још важније, и знаме-