Просветни гласник

СХВАТАЊЕ ЧИСТОЋЕ КОД НАШЕГ НАРОДА

Човек мисли речима. Свака замишљена или изтоворена реч потсећа га на нешто што је у своме животу проживео, видео или чуо. Тако на пример реч „хлеб" потсећа га на ручак, па на пећ у којој се хлеб пече, на домаћицу која га меси, на брашно, млин, пшеницу, њиву, сејаче, плуг и тако даље. Реч „печење" потсећа га на. прасе, ражањ, ватру, софру, масне прсте и умашћене бркове, на врућу ракију или п . „ вино. Шта мисли наш народ, на што га Д-р Александар Петровић ^ потсећа кад чује или прочита реч: „чистоћа"? Та реч код нашег народа има више.значења, која би се могла поделити у главном у две групе: једна су значења духовне (моралне) природе, а друга телеене (физичке). Чист је човек: праведан, безгрешан, онај који није окаљан никаквим грехом. Анђеоске, рајске, чисте душе. Не каже се „чиста тела", пошто је тело, код нашег народа, с*имвол нечистоће. То су главне особине душевне чистоће. Чисто је све оно, што није прљаво, каљаво, замазано, замашћено. Чисто је све оно, што не мења првобитну, оригиналну боју неког предмета. Бела је кошуља, на пример, чиста све дотле док није замрљана неком течношћу друге боје, докле није замашћена знојем или нечим другим. Трпеза је чиста чим на њој нема остатака од јела или још уз то лепо, врућом водом опрана и избрисана или осушена. Црна хаљина чиста је све дотле докле на њој нема каквих мрља светлије боје него што је она. Чисто је све оно што је свеже, ново, светле боје, бело. Што не смрди, што или сасвим не мирише или мирише пријатно. Чист је човек: окупан, ошишан, обријан, обучен у опрано, бело. Све су то особине телесне (физичке) чистоће. Ова подела на телесну и душевну чистоћу у ствари је само