Просветни гласник

384

Просветни гласник

душе. Народ додаје и у чистом оделу. Али зато, кад би се неко у остале дане, у радне дане, држао чисто, пазио на себе, дотеривао се, цело би село на таквог човека или такву жену прстом показивало као на нерадника и распикућу, готована и ленштину. Особито се не цене жене које се удешавају радним даном. Бити прљав радним даном, ићи у старом поцепаном оделу, показује да је човек тога дана радио и да није ленствовао. Овакво социјално-привредно схватање чистоће има више корена. Лети, кад се послови сустигну, сељак нема времена да на себе много мисли. С друге стране, сељачки је посао прљав. Свако одело, па чак и ново, за кратко време претворило би се у старо, од прашине, ветра, сунца, кише, зноја, који преко целога лета прате рад земљорадника. И напослетку, наш народ није навикао да много троши на одело. Многи нису у стању то да чине. СРЕЋА И НЕСРЕЋА Из прехришћанских времена остала су код нашег народа веровања у судбину, срећу и несрећу. То има својих разлога, који нажалост постоје и у наше време. И Бог зна кад ће их нестати. Живот човеков, његов успех и неуспех у животу зависи између осталог и од многих других, непредвиђених чињеница. Нарочито су те чињенице многобројне у животу сељака, земљорадника. У пролеће сељак посеје. Да ли ће крајем лета штогод пожњети или обрати? Зависи од многобројвих „ако". Ако на време обради земљу; ако на време буде кише и то довољно; ако буде довољно и на време сунчаних дана; ако не падне град и не уништи летину, итд. . . сељак ће у јесен да сабере плод. Од априла до новембра сељак живи у вечитој зебњи и вечитом страху за своју летину. Њега интересује, како ће он још одмах у почетку године, својој њиви осигурати потребну количину кишних и сунчаних дана. Он се обраћа прастаром средству, такозваној магији, чаролијама, враџбинама. Сељак сасвим природно верује да постоје неке невидљиве, тајанствене силе, добре и рђаве по човека, од којих зависи његова летина. Зато се обраћа њима и покушава да их приволе на своју страну, да му оне служе. Зато сељак држи стотину малих светаца, на њима врача, пости и одржава разне завете. Има људи који чак тврде да су неке од тих сила чак и својим очима виђали, у сну и на јави. Тако ти људи причају да су виле младе жене и девојке, да су вештице старе бабе, да је ђаво црн, на глави да има рогове а на ногама копите. Према веровању тих људи, те су невидљиве силе у стању да се претварају у човека и у разне животиње, те на тај начин да буду видљиве и за човека.