Просветни гласник

388

Просветни гласник

ослободити га од урока. Ако мајку „не мрзи" и ако уме, она ће том приликом умивајући дете да обаје од урока. Например: ,,'Седи урок на прагу, урочица под прагом. Што урок уриче, урочица одриче. Растурте се уроци, Ка' пра' по путу, Ка' пчеле по цвету." Затим се дете прекрсти. Неке мајке умивају децу само водом из својих устију, јер верују да против урока „другче не помаже". Све се више губи обичај праша руку пре јела. Циљ тога прања био је скидање нечистоће са руку у двоструком смислу. Скида се нечистоћа, блато, и скида се нечист која се могла задржати на рукама човека, ако је овај пре тога имао посла, додиривао „нечисте" предмете или се са ,,нечистим" човеком руковао. То се чини због тога, да та „нечистоћа" не би са храном ушла у човека. Да прање руку нема задатак само да опере блато с руку, сведочи и овај наш народни обичај. Кад се с погреба врате, пре но што ће сести за софром, сви оперу руке. И данас на многим местима, попгго су обрисали руке, свако узме по једну живу жеравицу у десну руку, па ће је онда уз непрестане покрете, премештати из једне руке у другу. Верују да ће се на тај начин покојникова болест остати у гробу и неће се даље ширити. Код нашег народа постоји и обичај прања ногу. Пре спавања перу се ноге мушкарцима и деци која су преко дана трчала боса. У кућама у којима још влада старински дух, сваке вечери, пре спавања, најмлађа снаја опере ноге свекру и свима нежењеним мушкарцима. Свака жена опере ноге своме мужу. Али том приликом жене не перу увек и своје ноге. Обичај прања ногу по свој прилици да је остао од Турака. Као што видимо, код нашег народа обичај је, да се свако мора ујутру умити, опрати лице и руке. По неки увече перу ноге. Али нико не обраћа пажњу на то како се треба умивати, прати. Једно знамо, да умивен човек не сме бити крмељив. Изгледа да „нема греха" у томе како се човек пере. Оперу се мало руке, испљуска се мало лице, и готово. Сапун за лице употребљавају само девојке и младе жене. За старије сапун је луксуз и непотребна ствар. Купање није ушло у наш народ као нека обавезна, свакодневна радња, за све узрасте и о'ба пола, као што је то био случај са умивањем. Свакодневно се купа само новорођенче првих четрдесет дана живота, и то но једанпут или два дневно. По навршетку четрдесет дана, у неким местима и по навршетку