Просветни гласник

Схватање чистоће код нашег народа 389

трећег месеца, одојче се купа сваки други или трећи дан, према томе „како се прља". После прве године живота, само по једанпут недељно, а доцније и ређе. Првих четрдесет дана, нарочито од крштења, одојче се купа у води у којој је пре тога насуто неколико капи воде од знамења, која се добија од свештеника чим се дете роди. То се чини због тога јер је дете до крштења „некрштено", а то значи: „нечисто", „ђаволско". Одрасли до четрдесет година купају се можда по једанпут годишње: о Ускрсу или о Божићу, да би са опраним, чистим телом а кад је чисто тело, чиста је и душа, дочекали велике празнике. Неки се купају само уочи дана кад се причешћују, обично једанпут у години. Ако се неке године не причесте онда се и не купају. Ово се чини ради тога, да не би Света Тајна ушла у нечисто тело. Старији људи, преко педесете и шесете године не купају се уопште, веле срамота је да матор легне го у корито. За ове узрасте важи оно што се може чути по селима поред Дрине: „Ми се не купамо, нас попа попрска Светом водицом и ми смо чисти." И ова изрека показује како је код нашег народа најважнија магиска чистоћа, која тело ослобођава од нечистих духова, нечастивих. Жене се не купају и због разних веровања. Тако например, трудна жена не сме се купати за све време трудноће, ,,да јој се дете не би давило у бари". ЧЕШЉАЊЕ КОСЕ Срамота је ако жена иде неумивена и неочешљана. Па ипак има дана кад се жена не сме чешљати. Обично је то „заветан дан". Ево два таква завета из околине Уба и Обреновца. Откако је била слаба, ишла је код Пере, народног лекара из Докмира, оближњег села. И он јој је казао да се не чешља петком и средом. Откако то чини, лакше јој је. Друга жена не чешља се уторником и петком. Често је патила од главобоље, па јој је Циганка казала да се у те дане не чешља. Напоменућемо, да наше сеоско становништво, исто као и варошко, пере и негује косу више из естетских разлога, више због лепоте, него из здравствених. Отуда и горњи завети. Жена се жртвује да по један дан у недељи не буде довољно лепа само да би се спасла болести. РУБЉЕ Наш народ мења рубље периодично, с времена на време, и по потреби: сваке недеље, сваке друге недеље и ређе. Ретко је да се једна кошуља носи све дотле докле се не исцепа. Рубље се мења по потреби: ако је неки празник, ако се иде у цркву,