Просветни гласник

391

остави иза врата. Ту, преко ђубрета, стоји обично и метла. Постоји веровање, да не ваља преко ноћи остављати ђубре у кући иза врата, пошто ће се око њега скупити вештице, које даве и сишу домаћу чељад, а нарочито малу децу. Истина је, да метла, која стоји поред ђубрета иза врата, располаже магиским среством да чисти из куће све нечастиво и тиме је штити, али у неким случајевима изгледа да је метла сама недовољна. Зато је најсигурније ако се ђубре не оставља да заноћи у кући. Чак не ваља преко ноћи остављати ни трице од просејаног брашна непочишћене у једну гомилу, јер ће укућани због тога „немирно да спазају и рђаво да сањају". После заласка сунца не ваља газити по ђубришту, нарочито босоног „јер чељаде може награјисати", на болест нагазити. Исто тако, ако се кућа почисти после захода сунца, ђубре се не износи, јер онај који га износи може се намерити и на болест нагазити. Чим се мртвац изнесе из куће, одмах се спреми и почисти онај простор на коме је покојник боловао или мртав лежао. Почишћено се ђубре не остави у кући, већ одмах изнесе и баци насред улице. На тај се начин износи* болест покојникова и предаје другоме, пошто постоји веровдње, да ће онај који нагази на то ђубре, добити болест и понети је собом. У неким местима с тим се ђубретом друкчије поступа. Оно се само помете, али се не износи из куће у току од осам дана, јер би оно могло другоме наудити који би га нагазио. Због тога оно се на неким местима назива још и „науд". Као што видимо, наш народ схвата ђубре, нечис # тоћу као седиште „нечисти", нечистих сила. И у исто време мисли да нечисте силе, поред осталих невоља, доносе људима и разне болести. Управо да је ђубре, да су те „нечисти" исто што и сама болест. Ако се испред куће проспе вода од прања кошуља, или нека друга нечиста вода, у неким местима по тој се нечистоћи поспе луга (пепела) и мало живе жеравице. Затим се окади тамњаном. И ово се чини да не би неко на нечистоћу нагазио и тиме на себе навукао болест. На таквим местима се скупљају разне нечисти, и могле би наудити „ономе који на њихов праг нагази". Жеравица гори нечисти а дим од тамњана их растура. Исто се тако не ваља ни помокрити под стрехом, „да се не би у мокраћи купали нечастиви". Ђурђевдан је код нашег народа варован дан, па се зато тога дана много врача и варује. У неким крајевима се на тај дан пали пред кућама „грудина", ђубре изнето из куће, са домаћег ђубришта и сметлишта. То се чини да нечастиви и даље бежи из куће. Њих ће растерати дим. Неки изнесу ђубре на раскрсницу, пре сунца у друге неке дане: на Благовест, на Чисти понедеоник или о слави, и тамо га спале, „да не буде бува".