Просветни гласник

392

Просветни гласник

ПОСУДА ЗА ХРАНУ И ПИЋЕ Код нашег народа постоји изрека да грех не улази на уста, већ да излази из уста. Другим речњма човек може јести шта хоће и колико хоће а да се не огреши ни о Бога ни о људе. Зато се код нашег народа и не гледа много на чистоћу за време јела. Не постоји свуда обичај, о коме смо већ говорили, да се пре јела оперу руке. Али зато постоје нека ограничења у јелу, као што су разни постови о којима овде неће бити речи. Најпримитивније живе они који једу из једне чиније. Сваки укућанин својом кашиком једе из заједничке чиније течну или полутечну храну. Има сиромашних кућа, нарочито по забаченијим селима у којима се не зна за виљушку, него тврду храну, која се не једе кашиком, узимају из зделе прстима. Исто тако, у тим кућама примитивно је и прање судова, који се перу само у толико да се на њима не виде остаци јела. После тога обришу се крпом или руком, а најчешће оставе се да се мокри цеде на полици. О томе како наш народ схвата, у понеким местима, чистоћу судова из којих се једе, најбоље ће показати следећа два примера, записана у јесен 1938 у једном селу у Посавини, поред Дрине. Поред мале воденице на сеоском потоку седе на трави два сељака, путника из суседног среза. Домаћица износи повећи лонац са киселим млеком и поставља га пред путнике. Даје им хлеба и по једну дрвену кашику. Пре но што да кашику, које нису биле пране, <преко сваке од њих превуче прстима, које одмах обрише о своју прљаву сукњу, па онда дуне на кашику и тек је онда даје госту да са њоме једе. Како нам је после та иста жена објашњавала, кашике су већ биле у употреби. Својим прстима она је обрисала суве остатке од јела који су били на кашикама. А дунула је на кашику да би се смакла нечистоћа која је могла на кашици остати од њених прљавих и прашњавих руку. Путници захватају својим кашикама млеко из лонца и једу га. Пошто су се најели, враћају домаћици лонац и кашике захваљујући јој на части. Она узима кашике, очисти их на исти начин као и први пут и даје их заједно са лонцем деци, која су за све време, седела поред путника и гледала како они једу. Деца настављају да једу млеко истим кашикама из истог лонца. Пошто су се и она најела, лонац се са заосталим млеком уноси у кућу и оставља за идући обед. Кашике се опет очисте на исти начин. Други пример. Домаћица скувала у лончету кафу. Узме прљаву шољу од кафе, која је раније била у употреби па није после тога опрана, и у којој је било нешто талога, наспе у њу мало кафе из лонца, оплакне је и садржину врати опет натраг у