Просветни гласник

Схватање чистоће код нашег народа

393

лонче са кафом. На тај је начин шоља била опрана. Налива у њу кафу и служи госта. И ово домаћица уме да објасни. У прљавој шољи налазио се талог од кафе. Пошто је кафа скупа, грехота је бацити њен талог. Зато се он враћа натраг у лонче у коме је већ била кафа. То је она учинила на тај начин, што је талог у шољи испрала скуваном кафом из лончета. Шоља је била само у толико прљава у колико је у њој било талога. Пошто је талог из ње уклоњен, она је остала чиста. У овој прилици, према мишљењу исте жене, није ни потребно било да опрана шоља буде бела, пошто је и иначе кафа црна. ЖИВОТИЊЕ У КУЋИ У неким местима, код нашег народа, постоји веровање, ако псето приђе суду са јелом и поњуши га, да такво јело треба бацити а суд опрати, пошто је оно опогањено. Али ако то учини мачка, јело се не баца него се поједе. Тако се ради због тога, „јер псето смрди, а мачка не смрди". У јужним деловима нашег народа прича се, кад је иеки поп у цркви благосиљао народ, из кадионице му је испао жар, претворио се у мишеве, који су почели по цркви да трче. Зачуди се поп одкуда мишева за време службе Божије. Скиде рукаве и поче њима мишеве да гађа. Рукави се претворише у мачке, које похваташе и поједоше мишеве. Од то доба мачка је постала благословљена, а куче није. Вера у магиске силе природе не одговара ономе, што ми данас знамо из науке и искуства. Значи, полазна тачка, основа схватању узрока болести код нашег народа, не одговара стварности. Али, што је у овом случају врло интересантно, ако је основа рђава, нетачна, сам закључак је правилан. Болест се добија од нечистоће, а нечистоћа је болест. Тако данас учи и научна медицина. ПОСЛЕДИЦЕ МАГИСКОГ СХВАТАЊА ЧИСТОЋЕ Магиско схватање чистоће изазвало је код нашег народа ендемску појаву двеју болести: пегавог тифуса, пегавца и сифилиса. За наше сеоске домаћице најважније је да им је рубље бело. Чим је кошуља, по њиховом мишљењу, довољно бела, сматра се да је и чиста. Како сеоске домаћице долазе до те чистоће? Најпречим, најлакшим путем. Прљаво рубље сложи се у један удубљени дрвени суд. Ако је то удубљење у пању назива се стублина, а ако је у дрвету корито. Стублине су дубоке а корито дугачко. Озго се поспе пепела, па онда налије врелом водом. Остави се неко време да стоји, па се онда изиади и однесеПросветни гласник бр. 8 3