Просветни гласник

408

Просветни гласник

науке о васпитању. А није то никакво чудо. Јер, не треба сметнути с ума да је васпитачки посао један од најделикатнијих послова, то је вештина над вештинама, а за ту уметност немају многи ђачки родитељи потребне квалификације. Чак ни такозвани просвећени родитељи. Сад настаје питање. На који начин треба поступити, које мере треба предузети па да васпитање наших ученика токаже што боље резултате, како то захтевају и интереси саме иколе — као установе — и интереси ђачких родитеља и самих у^ шка. Једна од врло значајних мера у том погледу јесте отва >ање интерната за средњошколске ученике. Али, ово оснивање интерната мора бити на новој основи. г Запитајмо се, часком, како се претставља данас питање^ о средњошколским интернатима. Приватних школа и интерната било је у нашој земљи врлц мало и скоро све ове установе биле су лична својина појединаца. Врло често, многи од ових сопственика нису имали ни најобичније моралне и стручне квалификације. На пр. гимназијски интернат у једној већој вароши у Банату водио је кројач (шнајдер) коме је досадио рад иглом па се сав с највећим одушевљењем бацио на ново поље: -васпитање наших средњошколских ученика. У једном бановинском месту сопственик интерната био је нед<>вршени наставник који је због неспособности и разних злоупотреба био отпуштен из државне служб.е. Ништа му ово није сметало да и даље продужи свој „васпитачки" посао. Врло чест је случај да интернате воде апсолвирани студенти или чак и недоучени средњошколци. У овом толерирању да узвишени васпитачки посао може да врши и сваки ко стигне видимо још један знак наше опште предратне пометености. Јер, на пр. за обичан мануелни посао, рецимо посао обалског радника, за најлакши занатски посао рецимо берберски — (овде истичемо да радо одајемо пуну част свакој честитој професији) строго се захтевају одређене и пуне квалификације. Међутим, за најтежи и најузвишенији посао, за ваншколско поучавање и васпитање наших ученика, наше узданице, нису тражиле ни просветне ни полицијске власти никакве квалификације! Тај посао могао је несметано да врши сваки са улице и да за њега не одговара никоме. Но вратимо се, молим, нашим интернатима. Из досадашњег излагања видесмо да је васпитни значај интерната несумњиво велики. Нарочито код нас, данас, у нашој средини. Треба енергично приступити отварању интерната у целој земљи, јер је то у интересу и наставе и ђачких родитеља и ученика.