Просветни гласник

422

Просветни гласник

1) Сеоску жену просветити опште и практично, дајући јој што више практичних поука из хигијене и домаћинства, путем основне наставе и домаћичких школа и течајева, чији би се програми морали саобразити потребама и приликама краја. Улога филма у овом раду била би врло велика и значајна. 2) Потребно је да свака већа сеоска општина има лекара или бабицу (а по могућству обадвоје), а у сваком среском месту болницу, родилиште и саветовалиште за трудне жене. 3) Бремениту сеоску жену законом заштитити, дајући јој прилике да пре и после порођаја буде поштеђена од напорног рада. 4) Спречити удају пре навршене шеснаесте године. 5) Деци претшколског, а нарочито послешколског доба дати могућности и начина да се боље изграде, поуче и спреме за живот, путем продужних и виших народних школа, практичних течајева и спортских организација. Истина наш Закон о народним школама предвиђа осмогодишње школовање и обавезно похађање мушке и женске деце, али нити на селу постоје продужне школе, нити пак женска деца похађају у више од 20% основну наставу. 6) Потребно је да се и на селу (по општинама) приређују дечији дани, са наградама и премијама за здраву и добро однеговану децу, што би имало великог васпитног и моралног утицаја на подизање сеоске деце. 7) У свим сиромашним селима организовати при народним школама ђачке кухиње, бар за време зимских месеци. 8) Потребно је о селу и сељаку мање говорити и писати, а више радити на његовом подизању са више љубави и разумевања, ангажујући при томе све ваљане и способне снаге, без обзира на професију, рекламу и материјалну награду, јер само истински рад и љубав могу подићи и препородити наше село. То је посао узришен и тежак, поље рада широко, а радника још увек недовољно, мало. Часно је, патриотски и витешки бити борац и заложити све своје снаге за спас и одбрану отаџбине у даном моменту, часно је бити савестан и исправан чиновник, али је исто тако часно, ако не и још часније, бити добра мајка и подизати и чувати народни подмладак у здравом, крепком и трезвеном духу и учинити све што се може да наши наследници, наше потомство и узданица наша, буде без страха и мана: здраво, ваљано и честито! То је национална и човечанска дужност свих нас! Бранко Ђ. Матавуљ, учитељ