Просветни гласник

Штетни и добри обичаји у подизању деце на селу

421

и носи на пијацу да уновчи. На селу се много пости, а од тога нису поштеђена ни деца. 13) Сеоска жена је примитивна, непросвећена и неука. Она често не зна ни оченаша, а камо ли што друго, а такве жене и поред најбоље воље не могу правилно и успешно подизати своју децу, а поред тога много су и оптерећене тешким радовима за „хлеб насушни", па им остаје дрло мало времена да га посвети деци. Напред наведене штетне навике и обичаји су узроци да су сеоска деца често бледа, жута, испијена, мршава, слабо и неправилно развијена, те често нагињу разним обољењима, нарочито туберкулози. Ипак „ђаво није црн као што изгледа", те и на селу, поред штетних, има и добрих обичаја и навика у погледу подизања деце, што сеоску децу углавном одржава и крепи, а то су: 1) Наше сељанке редовно доје своју децу по 6—8 месеци, а познато је да је мајчино млеко најприроднија и најздравија храна одојчета и да га ништа не може заменити и надопунити у потпуности, јер дојење, односно мајчино млеко, даје и известан отпор (предохрану) за разне дечије болести. 2) Сеоска деца проводе доста времена на сунцу и чистом ваздуху, чувајући стоку, играјући се, радећи, а док су још мала мајка их обично носи са собом када пође на пољски рад. Сунце и чист ваздух, поред хране и чистоће, најбољи су услови за правилан физички развој детета. 3) Сеоска деца се одгајају слободно „емиловски", без претераног тетошења и мажења, без много шарених крпа и играчака, без много фантазије и бајки; до сазнања долазе више непосредно, те постају у животу реални и доста рано одважни и самопоуздани људи. 4) Боравак у природи и борба са њом (савлађивање), посматрање природних појава и промена непосредно, дају сеоској деци више постојања, љубави и разумевања за земљу и крај где живе; она су везана за природу и зависна од ње, па је ту извор њихове побожности, етике и самилости и реалног гледања на свет и живот. 5) Морално и национално васпитање сеоске деце даје се примером (нар. песме уз гусле, приповетке, ратни доживљаји) и стога сеоска деца, а доцнији људи, имају јако развијену моралну и националну свест. * Да би се положај сеоске жене и детета, па према томе и села и државе, поправио и отклониле штетне навике и обичаји при подизању деце на селу, потребно је: