Просветни гласник
420
Просветни гласник
му сеоске врачаре и гатаре — надрилекаре, те му бају, броје и сл., а лекарска помоћ често дође и сувише доцкан и није чудо да остаје безуспешна; „када треба попа — зове лекара". 5) Жене на селу своју децу без потребе претерано стежу у повоје и пелене, што често има врло штетних последица за правилан развој детета. 6) Сеоска деца почињу рано да пију и пуше. На славама, свадбама, заветинама и сл. приликама често се види да дете од 5—6 година испија по неколико чаша ракије, тог убитачног отрова за његово здравље и развитак, чега нажалост нису свесни ни родитељи нити онај ко им то даје. Мушкој деци и одвише рано (10—12 год.) дају цигарету или лулу да пуши „од мила" што кажу, што врло неповољно утиче на дечије здравље и развитак, а испољава се у повраћању и бледилу те деце. 7) Сеоске куће су махом неподпођене (непатосане) са малим и ниским прозорима. Деца пузе по земљи и прашини, прљавих ручица и ногу, па такве руке стављају у уста или њима тару очи, што је чест узрок разних болести и обољења. 8) Деца на селу редовно живе и спавају заједно са родитељима, немајући своје посебне одаје, па су често сведоци породичних свађа, туче и псовки, а што је најгоре и полног сношаја родитеља. Те и такве прилике и сцене су врло неповољни услови за правилан развој и морални одгој сеооке деце. 9) Сеоске девојке, нарочито у планинским и забаченим селима, удају се врло рано (почевши од 13—14 година), а да претходно немају никаквог појма и обавештења о браку, полу и материнском позиву. Неке се удају пре навршене 16 године и живе у дивљем браку (конкубинату) док не наврше године за венчање. 10) Деца претшколског и послешколског доба (до 7 године и после навршене 12 године) остају без надзора и контроле, немају начина и средстава да живот учине веселим и безбрижним: она готово и не знају за лепоте и радости детињства. 11) Сеоска деца почињу врло рано да раде тешке пољске и др. послове што има штетних последица по њихов правилан физички развој и напредак, а доба пубертета их готово редовно затиче необавештене и незаштићене. 12) Исхрана деце на селу је слаба и недовољна. Сеоска деца, што звучи парадоксално, врло мало уживају воћа и поврћа, јер га сељак или нема или пак све оно најбоље и најлепше одваја