Просветни гласник

430

Просветни гласник

стору под јапанским воћством. Ма да се и раније сматрало да се од јапанских ученика и студената траже крајњи напори, данас се извесним поправкама и изменама постижу бољи резултати. Народне и средње школе утркују се да створе што способнију и прекаљенију омладину. У многим школама се сада и зими ради гимнастика и спорт са обнаженим горњим делом тела и босим ногама. У брдима су чак пронашли да је за циркулацију крви добро (учионице ед већином незагрејане) ако деца пре наставе изведу једно трчање босоноги по снегу. Скоро све школе учествују данас у пољопривреди и многим другим радовима. Кад се омладинци отпусте из школе, постоје разна удружења и организације које се брину за њихово даље образовање, уколико не прихвате одмах свој позив. На првом месту треба поменути насељеничке школе, нарочито за Манџуко. Недавно је на једном усамљеном острву на океану створен логор за 200 омладинаца који се овде на четворомесечним курсевима васпитавају спартански. Код свију ових напора наглашава се један старојапански идеал јаче него у последњим деценијама: то је изграђивање карактера место научног образовања. Васпитати здраве и енергичне људе који су свесни задатка Јапана. То је главно. Млади људи који ће можда доцније једном у далеким земљама служити Јапану као пољопривредници, чиновници или наставници, морају бити тако чврстог карактера да не подлегну ни благом поднебљу Јужног мора ни скептичној мудрости Кинеза. И у наставном плану се већ види промена става. Многе школе су већ увеле кинески језик као наставни предмет (до сада су се само читали кинески класичари, али се није учио ни књижевни ни говорни модерни кинески , језик); у неким школама може чак да се бира на место досадашњег обавезног енглеског, кинески језик. И малајски се више учи. Карактеристичне су биле пријаве овога пролећа у једној школи у Осаки: за кинески <се јавило 389 интересената, док је највиши број пуштених износио 75; за малајски 188 (максималан број 25); а за немачки такође 188 (максималан број 30). — Многи' универзитети и друге више школе увели су и нове предмете и течајеве као на пр. привреда у источноазијском простору, јапанска привредна теорија, историја оријенталског права, азијатска историја и литература уопште и др. Средње школе већ давно не могу да се одупру навали. За последње четири године могло је већ у средњим школама да се прими само једва преко половине пријављених. Може се замислити какво нервирање значе за породице годишњи пријемни испити за средње школе — кад се зна унапред да се скоро сваки други ученик одбија. Још теже су прилике на вишим школама, припремним школама за универзитете. Од десет пријављених овде се по правилу могу примити само два до три. Кад ови шеснаест- до седамнаестогодишњи ђаци иду на пријамни испит, пошто су недељама даноноћно радили, имају обесхрабрујуће осећање да ће само сваки четврти или пети од њих положити испит. Јапански хероизам почиње већ у школи. Нови задатак, стварање великоисточноазијског поретка, повело је јапански народ и тиме и јапански духовни живот један корак унапред. Борбе и рад последњих деценија, па и дуготрајни рат с Кином нису сломили снагу народа, већ је напротив преузимање нових одговорности и обавеза дало нацији нови импулс. Јапан се и духовно спрема да изврши промену од велике силе у светску силу. Комунизам у школи. — Према једној нотици у часогшсу „Иитернационални часопис за васпитање" одбор, одређен од њујоршког градског сената, за испитивање комунистичког роварења у школама, универзитетима и оста-