Просветни гласник

Моћ духа

451

срчани- откудаји и кривуља тих промена бележи помоћу сфигмографа; нису чак ретки случајеви изазивања пликова и цурења крви на одређеном делу коже. Уосталом, све ове промене могу многе особе да изазову саме на себи, аутосугестијом, тј. дејством једне персистентније претставе убрзавања и успоравања срчаних откуцаја. Један немачки лекар, пред једним великим скупом колега, притискује о длан једне жене, стављене претходно у хипнотично стање, један металан новац, са речима да је новац загрејан и да ће је опећи. Жена испољава видне знаке бола и после неколико тренутака добија на истом Месту длана један црвен печат у величини новца, а нешто доцније, на средини печата појављује се једна бела мрља која се за 30 минута преображава у плик. Један немачки професор медецине износи своје експерименте са аутосугестијом и њеним дејством на механизам порођаја. Он се интересовао за извесна питања у вези са порођајем. Зашто се наиме порођаји дешавају у већини случајева у одређени дан, а не раније или доцније, и зашто се дешавају у већини случајева дању а не ноћу? Он је о том имао једну своју теорију коју је хтео експериментално да провери. Та његова теорија полази од једне добро. познате психолошке чињенице: да за време спавања мали, сасвим безначајни, надражаји изазивају врло интензивне осећаје и емоције, које често прекину спавање. Свест дакле за време спавања претерује, увеличава, прави од муве медведа. То долази вероватно отуд што за време спавања чула више мање обуставе везу са спољним светом и свест за време спавања постаје више свест организма него спољњег света. Отуд долази да најмањи надражаји из области фетусног животног простора, који можда у будном стању не би били ни опажени, изазивају у свести врло јаке осећаје. Мозак на ове осећаје реагује на тај начин што преноси импресију на одговарајуће нервне механизме кичмене мождине који врше потребна скупљања и ширења одговарајућих органа у циљу уклањања надражаја. И тако се ставља у покрет цео механизам рађања. — То је дакле теорија тога професора. Ми сад знамо зашто се порођаји дешавају у већини случајева ноћу а не дању. Они дакле осећаји који би по својој јачини дању остали неопажени, ноћу (они) достижу толики интензитет да покрену механизам порођаја. ■—■ Ако би сугерисани осећаји могли да изазову порођај — а по правилу то би требало да буде, јер сугерисани осећаји имају сав карактер стварности као и реални — онда порођај не би морао нужно да буде везан за нормалан рок, јер се може да изазове кад се хоће, тј. кад се ти осећаји сугеришу.