Просветни гласник

458

Просветни гласник

немогуће, али један прост оглед може сваког уверити о могућности ове чињенице. Измеримо максимално време које можемо остати без дисања. Рецимо да је то време минут и по. Узмимо сад седам дубоких удисаја и издисаја ваздуха. Измеримо после седмог издисаја поново време, видећемо да ће се оно сада готово удвостручити. — Редовним вежбањем и повећавањем броја дубоких дисања повећава се поступно и време које се може бити без дисања. Јоге, као што је познато, баве се вежбама дисања још од раног детињства, и зато је појмљиво да постижу резултате који нам изгледају невероватни. Уосталом, потреба дисања стоји у вези са количином угљене киселине у крви. Дубоким дисањем умањује се ова количина па самим тим и потреба дисања. Јога може да спречи дејство отрова и микроба. Он уопште не познаје болест. Идеално здравље, које је само један појам а не стварност, за Јоге је, као што то наводе ови аутори, стварност. Зато је разумљиво да пракса Јога у најновије време изазива живо интересовање у круговима лекара, психолога и педагога. Рефлексиолошке лабораторије испитују ове појаве данас у светлости метода условних рефлекса. Промена ткива и функција под дејством психичких фактора данас је у овим лабораторијама обична и свакодневна ствар. Значајан је у овом погледу оглед једног савременог физиолога, који је тоном, дакле опажајем слуха, излечио 10 зечева од колере. Ево како је овај физиолог извео свој. оглед: Узео је 20 зечева. Сваког дана, у исто време, давао им је, у циљу имунизације, инјекцију антиколеричне вакцине, и у исто време производио је увек исти тон који су зечеви слушали. Имунизација је била потпуна — како је то анализа крвног серума показала — после 20 инјекција, дакле по 20 коинциденција инјекције са тоном. Сада је он чекао да прође период имунизације. Кад се анализом уверио да зечеви нису више имуни, тада им је убризгао свима смртоносну дозу вирулентних колеричних микроба. Зечеве је затим поделио у две групе, у свакој по 10. Једној групи давао је да слуша сваког дана у исто време, по један хминут, исти онај тон који је слушала кад је примала вакцину. Код ове групе тон сам произвео је исту реакцију као вакцина, и ова група је оздравила. Друга, контролна група није слушала тон, и ова је угинула у класичном року од 6 часова. Тон сам по себи никад не би могао изазвати реакције које изазива вакцина, али асоцијацијом са вакцином он је оспособљен за ове реакције, оспособљен дакле да игра улогу вакцине. Овакви надражаји, који су претходном асоцијацијом са неким природним односно „апсолутним надражајем" оспособљени да про-