Просветни гласник

јАЊА КАНТАКУЗИНОВИЋ

I

Ђорђе Сп. Радојчић

Два рукописа, који се сад чувају у Цетињском манастиру, уједно су повезана. Оба су на хартији. Први рукопис је Псалтир, а други садржи Тропаре васкрсне и Последованије. Описао их је Д. Вуксан у своме корисном раду Рукописи Цетињскога манастира (Зборник за историју Јужне Србије и суседних области I, 1936, 206—207 бр. 39, 220 бр. 82). За Псалтир Вуксан бележћ да је ,,'писан у XVI—XVII веку", а за други рукопис да је из XVI века. И на једном и на другом рукопису налазе се записи. Неке од њих објављује Вуксан, а неки су штампани у познатој збирци Љуб. Стојановића, и то двапут: по издању Ф. Радичевића у цетињској Просвети 1896 и по читању М. Драговића. Вуксан не помиње Драговићево читање (код С.тојановића у књ. IV, 1923, 74—75 бр. 6362—6368). За записе „на потоњем листу" код Вуксана стоји да су код Стојановића добро штампани (односно лфештампани по Радичевићевом издању). Међутим, у једном од њих изостало је име свештеника Авакума. Тај „потоњи лист" Вуксан приписује Псалтиру. Да он припада другом рукопису, Тропарима и Последованију, види се из записа који су на њему. Псалтир је крајем XVI века приложио манастиру Пив« рашки митрополит Висарион (в. Ил. Руварац, Глас 62, 1901, 27—29). „Оправио" га је Јован Светогорац 1710 год. при игуману Григорију. Други рукопис („молит") писан је 1478/79 год. „в лето Мехмеда цара, сина Амурата". То се каже у другом запису на „потоњем листу". Мехмед II, син Мурата II, владао је од 1451 до 1481 год. Према томе, оба хронолошка податка из записа у међусобној су сагласности. Трећи запис бележи смрт „Маре госпође, деспотове ћерке". По њему, Мара је умрла „в то лето", дакле 1478/79 год. То није тачно. Три млађа српска летописа Марину