Просветни гласник

468

Просветни гласник

смрт стављају у 6995 год. од створења света. Један од та три летописа има као датум 17 септембар (Бранковићев), а друга два 28 септембар (Кијевски, из Азаријевог летописа). Значи, Мара се по њима преставила 1486 год. Седам летописа бележе 6996 год. Цетињски и Никољски дају још и ове податке: на Крстовдан, 14 септембра, у петак. 1487 године Крстовдан је заиста пао у петак. Отуда не може бити сумње да је Мара умрча 14 септембра 1487 год. (Азаријев летопис изд. Ј. Во§с1ап, 1909, 77; Никољски у Богословљу IX, 1934, 370; остале летописне белешке у књизи Љуб. Стојановића, 1927, 255 бр. 802, 298 бр. 1243). Кад Марину смрт везује за погрешну годину, трећи запис на „потоњем листу" очевидно није савремен. Са преписа из 1478/79 год. начињен је нов препис. Тај други препис је онај рукопис који је повезан уједно са Псалтиром. О том другом преписивању говори се у запису који је на „потоњем листу" први по реду. Ево шта садржи тај запис. 21 септембра 1571 год. „сија божаставна књига, глагољеми синаксар" преписана је „у месту Новом Брду у светаго Стефана". Писац је био свештеник Авакум. Тада је била „глад велика по всеи земљи, чловек чловека да попере" (уништи). Забележени су још и ови подаци: „От Солуна сол вожаху те мењаху за жито мером колик жито толик и сол, и не хтејаху примати сол за жито". Четврти запис' се односи на смрт „Јање, господара новобрдскаго". Од године у запису сачувана су само прва два слова: зц. Као што ће се доцније видети, Јања је погубљен у септембру или децембру 1477 год. Значи, да је у запису стајалавцпз 6986 год. од створења света. Цар Мехмед је погубио Јању заједно са четворицом његових синова и са дванаест унука „от тех синов". Због тога се у запису каже да је то био „помор . . . господи христијански". Рукопис је први пут писан 1478/79 год., а Јања је погубљен 1477 год. Већ то показује да запис није савремен. Запис се налази иза записа о смрти царице Маре, па је због тога вероватно да је писан после тога записа. Можда су оба записа писана у кратком временском размаку. За запис о Мариној смрти несумњиво се мора узети да је написан после 1487, и то много година доцније. Ускоро после Марине смрти не би се за читавих девет година погрешило у одређивању хронологије. Оба су записа могла бити унета у препис из 1478/79 год., а могао их је однекут преписати и свештеник Авакум кад је 1571 год. правио свој препис. Најзад, записи би могли бити и из времена после 1571 год. Требало би их палеографски проучити.