Просветни гласник

469

II Јањину смрт забележили су и млађи српски летописи. Два летописа, Јанков и Дечански, немају годину, већ само месед и дан: 6 септембар. По њима цар је удавио у Цариграду Јању с браћом и синовима. Три летописа уносе о томе белешку под 6884 = 1475/76 год. У једном од њих стоји само то да цар „умори Јању новобрдског са синови" (Београдски II). Цетињски и Бранковићев знају да се Јања презивао Кантакузиновић. Јања је, по њима, уморен у Цариграду, и то са два брата и осам синова. Подгорички летопис бележи да је Јања с браћом и синовима удављен у Цариграду 6985 = 1476/77 год. Шест летописа имају 0 томе белешку под 6886 = 1477/78 год. Један од њих (Белопољски) бележи као датум 16 септембар, а други (Магарашевићев) 6 децембар. У Белопољском стоји да цар закла Јању и браћу и синове његове. Палеолог их однесе у Галату и тамо их укопаше. Магарашевићев казује да је Јања удављен у Цариграду; не помиње браћу, већ само синове Јањине. Да је цар Мехмед погубио Јању Катакузина с браћом и синовима његовим, пише у Габровском летопису. Остала три летописа бележе да је Јања удављен у Цариграду заједно са браћом и синовима (све летописне белешке код Љуб. Стојановића 251 бр. 778, 296 бр. 1227). Само два летописа што не помињу браћу Јањину; сви остали бележе да су с Јањом пострадала и браћа његова. Као што смо видели, запис не зна за Јањину браћу. Истина, М. Драговић је ставио неколико тачкица између Јањиног имена и помена Јањиних синова и унука. Судећи по томе, у запису је на томе месту нешто писало; рукопис је ту оштећен или нечитак. Да се није на том месту налазио помен браће Јањине? У ранијем издању, међутим, нема поменутих тачкица; место њих стоји и. За то раније издање Вуксан је рекао да је добро. Та оцена није потпуно тачна, али, наравно, није ни сасвим погрешна, јер потиче од доброг стручњака и искусног научног радника. Тешко је веровати да би било проетора за помен Јањине браће на оном месту на коме се у ранијем издању налази једно једино и. Летониси не говоре о унуцима Јањиним. Запис казује да је погубљено дванаест унука, и то од четири Јањина сина. А четири и дванаест су стајаћи бројеви (в. Т. МагеНс, 2ћогш,к га пагосЈш 1 ођјсаје VII, 1902, 5—7, 14—16, 38, 42—43 и Иаза пагос!па ер1ка, 1909, 91—93). Већина летописа не бележи колико је било синова Јањиних који су страдали заједно с њим. Само Цетињски и Бранковићев знају да их је било осам. Та два летописа наводе да су уморена два брата Јањина; сви остали летописи не дају бројеве.