Просветни гласник
3*
Јања Кантакузиновић
475
пустио, због његове невере и његова неваљалства" (Гласник XVIII, 1865, 116—118). Димитријеве другове прииоведач Стеван Сремац називао је „несуђеним", „незнаним" и „заборављеним Обилићима", а за самог Димитрија је рекао да је био „Јуда из Новога Брда" (у једној од прича „Из књиге староставних"). Чед. Мијатовић је у своме познатом делу о Ђурђу Бранковићу писао о Димитрију Томашићу и његовим друговима, али није истицао да су они из Новога Брда (II, 1882, 252—253). Из записа свештеника Авакума знамо да је у Новом Брду 1571 год. постојала црква св. Стефана. Влад Р. Петковић пише да је она „поуздано . . . из 14 и 15 века" (Народна енциклопедија IV, 1929, 65). Ђ. Бошковић је у Новом Брду „на познијем делу јужне куле Доњег града" нашао три розете које га потсећају на розете са Раванице и Љубостиње. По Бошковићу, те су розете једини остатак неке цркве, подигнуте „у време кнеза Лазара, или најкасније деспота Стевана". Због тога што је кнез ЈТазар саградио у Крушевцу цркву св. Стефана, данашњу Лазарицу, Бошковић претпоставља да је и црква св. Стефана у Новом Брду Лазарева задужбина. Розете би биле са цркве св. Стефана. О томе је Бошковић писао 1939 год. у својој расправи о Новом Брду (посебан отисак из Годишњака Музеја Јужне Србије I, 165). У поменику је име кнеза Лазара написано црвеним словима. Сва остала имена написана су обично, црним словима. Очевидно се хтело нарочито да истакне име кнежево. То нас наводи на мисао да је поменик првобитио састављен за неку цркву која је била Лазарева задужбина. Помен Јање Катакузиновића, „господара новобрдског", упућује нас на НовО Брдо. А претпоставка Ђ. Бошковића даје нам повода да мислимо на цркву св. Стефана. V „Помор" из 1477 год. није уништио породицу новобрдских Кантакузина. „Господар" Андроник Кантакузин и Мојсије приложили су Палеју „својему манастиру храму светаго архијереја Николи, зовом Јунић пустиња" (запис у збирци Љуб. Стојановића IV, 43 бр. 6213). Јашуњски манастир св. Јована код Лесковца сазидао је 1516/17 год. „Катакузин Андроник и братија јего" (тк!. VI, 1926, 100 бр. 10061). Помен „Катакузина Андроника" налази се у Општаку манастира Житомишљића (Споменик 34, 1898, 71). „Поменик српских господ" из тога Олштака потиче по свој прилици из поменика једног од два манастира Андроника Кантакузина. За то најбоље сведочи сам Андроников помен. Андроник је увршћен у „Поменик српски господ" без сваке сумње као оснивач и ктитор манастирски.