Просветни гласник

442

Просветни гласник

страњивање незапослености, учвршћивање породице, немачко наоружање итд. —• све су то биле последице, резултати једног новог животног осећања. Плутократски покретачи овог рата нису се довољно бавили тим националсоцијалистичким погледима на свет. Њихово материјалистичко мишљење о новцу, сировинама и људству, није им дозвољавало дубљи поглед у душевне изворе снаге и енергију која је заснована на крви. Због тога су они у ове три године рата бивали стално изненађивани, разочарани и свуда тучени. Огроман пораст снаге немачког народа у овом рату, претставља управо супротност душевном слому од 1918. Тада су непријатељска пропаганда и јеврејска штампа у Немачкој систематски разориле самопоуздање и веру немачког народа. Обратно, Адолф Хитлер је од 1919 стално радио на политичком васпитању и обнови Немачке са успехом који је стално растао. Ни Француска, ни Енглеска нити Савезне америчке државе нису доживеле тако снажне покрете као што су фашизам и националсоцијализам. Само је на сличан начин у Совјетској Унији, фанатички и систематски, стварано комунистичком пропагандом једно ново схватање и мишљење. Али ту лежи баш огромна супротност између националсоцијализма и бољшевизма: Учења Маркса и Лењина су потекла из јеврејског духа и скована су за писаћим столом, док напротив погледи на свет немачког Вође створени су великом бригом за Рајх, сазрели у тешком рату и пречишћени до највеће јасцоће најдубљим болом народног слома. Комунизам је хтео да разара, напада и влада, националсоцијализам је хтео да лечи, подиже и уређује. Ко уме и има могућности да у Русији сада загледа иза тајни бољшевичке политике, тај стоји пред једном грозном сликом разарања, искоришћавања и робовања. Ко студира дела националсоцијализма, тај види свуда оздрављење, изграђивање и нови поредак. Бољшевички погледи на свет проповедају класну борбу и траже власт диктатуре пролетаријата у свету. Националсоцијализам проповеда народносну заједницу, поштовање пред сваком народношћу која хоће да се изграђује, нов поредак Европе и задовољење света. Не може бити сумње у то, која страна мора да победи. Адолф Хитлер је своју основну идеју о народносној заједници стекао још у својој младости, посматрајући народне разлике у Аустро-угарској монархији пре 1914 године. Он је од 1914—18 искусио, у другарству и највећој пожртвованости немачких војника, позитивну страну ове основне идеје. Он је са видовитошћу једнога генија спознао у снагама крви и народности основни закон човечјег живота. Овим сазнањем постају политика