Просветни гласник

Државни спортски одбор

491

која одлучује каква ће постати спортска делатност, и у најзећој мери зависи од социолошког склопа друштва у коме се развија. Биолошки закон, нагон за кретањем је основа покрету, усавршавању покрета и најзад стварању спорта. Ако би спорт гледали само са уже тачке гледишта као вежбу тела и одузели му духовну садржину преживљавања: што брже, што више, што даље и боље него други, онда би се изгубио прави карактер спорта и тада би све кретње у њему биле само утилитарна делатност. Зато једаи од теоретичара даје следећу дефиницију: да је спорт телесна делатност, којом се јединка интересује и у којој хоће да постигне што бољи резултат, без обзира на материјалну корист. Јасно је дакле, да је у спорту битан осећајни однос јединке према телесној делатности, те је важно шта се омладини у њеном нагону за кретањем, оствареног правилима у спорту, може поставити као идеологија или као васпитни циљ. Спорт није дакле тако лако поставити, ни укалупити у извесне одређене границе. Али у сваком случају оџ је тесно везан са целокупним телесним васпитањем. И исто онако као што је тешко поставити оштру разлику са педагошке стране о васпитању и образовању, тако је тешко поставити оштру границу између спорта и телесног васпитања. Оио што је ван сваке сумње то је чињеница, да је спорт средство телесног васпитања и да се преко њега може ваепитно да делује. Ма колико се стари психолози и педагози у својим научним испитивањима трудили да не воде довољно рачуна о физиологији, они су увек своје научне принципе оснивали на недовољно испитаним темељима. Јер као што се тврди да тело није цео човек, већ да је оно само орган духовног у човеку, и његовој личности, тако исто се не може тврдити да је дух све. Изузетни примери где се у закржљаним или болесним телима налазе велики духови, тако су ретки да се не могу узимати у расматрање. Васпитање је појава која се јавља у људском друштву од памтивека. Оно је свакојако постојало и пре науке о васпитању, јер се васпитање стиче у младим годинама и пре школе, и за време школе и после ње, а највећа невоља његова јесте та што се сви ми у васпитном погледу формирамо скоро већ потпуно пре него што смо свесни његова значаја. И једна од највећих државних полуга за васпитање је баш телесно васпитање. Дете није изашло још ни из основне школе, а почиње већ да се интересује за спорт, ако ни због чега другог а оно за атрактивну страну спорта. И кад се на њега са свих страна почне да дејствује увек у истом смеру, у школи и ван ње, на излету и у спорту, онда ће његово тело 4*